Boris Milićević: Mali, ali tehničar Prajd



Parada ponosa je verovatno jedan od najomraženijih događaja u Srbiji i to ne samo među onima koji mrze LGBT populaciju. Na nos nam je svima izašla i dobijali smo ozbiljne migrene u poslednjih petnaest godina, svi mi u zajednici koji smatramo da javnim istupanjem se stvari menjaju na bolje i da će doći dan kada biti LGBT u Srbiji neće biti jedna od većih životnih nesreća koje mogu da vas zadese!

No, ovogodišnja parada „Ponos Srbije“ koja je održana 25. juna u Beogradu, mi daje nadu da nam predstoji svetla budućnost puna duga i razdraganih jednoroga. Prvi put imali smo potpuno mirnu, a opet veselu manifestaciju koja nije kreirala konflikt niti između većine i LGBT zajednice, niti u samoj zajednici. I to je jedan od razloga zašto sam ponosan gej Srbin.

Mnogi su nam zamerili što nas nije bilo više u medijima pre samog Prajda, kako bismo ga ispromovisali. Namerno je odlučeno da se događaj promoviše samo u prijateljskim medijima u nekom kraćem periodu, pošto nismo hteli da otvorimo prostor za sve one koji šire govor mržnje prema LGBT zajednici.

Naši glavni ciljevi su bili da skup organizuje zajednica za zajednicu i da se pokaže da je moguće organizovati Prajd bez 116 hiljada policajaca grada Čikaga, borbenih oklopnih vozila, suzavaca, meseci pretnji i uterivanja straha u kosti svakog ko iole liči na lezbejku, geja, biseksualnu ili trans* osobu, bilo govorom mržnje u medijima, bilo prebijanjem LGBT osoba.

Na prvom sastanku sa policijom rekli smo im da smo svi potpuno svesni da oni mogu da stave pod kontrolu sve huligane, nacoše, ekstremne desničare koji bi eventualno planirali nasilje na Prajdu i da ako policija kaže da ne može da garantuje bezbednost kao na svakom drugom skupu (a to znači pre svega u svojoj prisutnosti i pripremama pre njegovog održavanja) da mi nećemo da se uopšte igramo sa njima. Eto im onih profesionalnih prajdizana pa nek se s njima igraju glupih igrica. S tim što tu policija ispada najgluplja, odmah uz celu srpsku LGBT zajednicu, jer profesionalni prajdizani se keširaju na celoj priči.

I oba cilja smo ostvarili. Okupilo se nas 150 kojima je to životno bitno. Celu šetnju je obezbeđivalo nekoliko stotina policajaca, što je minorno u odnosu na pet-šest hiljada koji su to radili prethodnih godina. Koliko je to važno pokazalo se na samim prilazima Pionirskom parku gde smo se okupili. Skupu je mogao da priđe ko hoće, bez straha, za razliku od prethodnih godina kada smo morali da se probijamo kroz policijske obruče. Tokom šetnje nismo prolazili kroz „grad duhova“, već su pored nas stajali ljudi na trotoarima i mahali nam, tapšali, slikali nas. Možda je desetak posmatrača uzviknulo nešto ružno, a bila je subota i velika gužva. Primetili smo i gomilu LGBT osoba koje znamo iz grada i koje nisu ove godine smele da nam se pridruže, ali očekujemo da to urade sledećih godina.

Neki su nas pitali zašto u masi nije bilo političara, diplomata, novinara, NVO radnika… Odgovor je jednostavan – ovo nije bio prajd za njih. Ovo smo mi gejevi, lezbejke, biseksualne i trans* osobe pravili za sebe. Tog dana smo bili vrlo vidljivi, možda najvidljiviji, u srpskim medijima, poslali smo jasne poruke koje nisu bile ometane porukama mržnje ni sa jedne strane – od „Smrt pederima!“, preko „Smrt državi!“ do „Smrt kapitalizmu/komunizmu“. Jednostavno, tog dana smo postigli cilj da LGBT zajednica bude bitna, da njeni zahtevi budu bitni, da naša egzistencija u Srbiji bude bitna. I to je jedini LGBT pokret koji ima smisla – pokret sa stavom, sa snagom, koji demonstrira moć koja će vremenom rasti.

Ovo je dobar početak, ali sada je odgovornost na svima, a pre svega na organizatorima da ne bude skoro kraja. Parada „Ponos Srbije“ će rasti ako, za razliku od profesionalnih prajdizana, bude još inkluzivnija. Već sledeće godine u organizacioni odbor treba uključiti više LGBT organizacija, vlasnike LGBT biznisa, neformalne LGBT i queer grupe. Ima nas koliko hoćeš i to je naša snaga. A vremenom će se sve više i više priključivati svi oni koji trenutno ne vide Prajd kao pravi metod borbe ili se plaše da se priključe. Ljudski je i plašiti se.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.