Ne čudi što je svaki sedmi LGBT glasač dao svoj glas Trampu, iako se on zalaže za to da poslodavci imaju pravo da diskriminišu LGBT osobe; što je svaki treći Latinos dao svoj glas Trampu, iako on obećava proterivanje svih ilegalnih imigranata i izgradnju zida prema Meksiku; što je četiri od deset žena glasalo za njega… Nisu svi oni glasali za Trampa zato što im se sviđaju te politike, već zato što im je dosta elite koja im umesto rešavanja egzistencijalnih problema nudi političku korektnost
Mnogi tvrde da je Amerika na ovim predsedničkim izborima pokazala da i dalje nije spremna za predsednicu i da će pre izabrati rasistu, ksenofoba, islamofoba, homfoba, itd, nego ženu. No, problem SAD i našeg sveta nije rodne, već ekonomske prirode.
Da se nešto dešava pokazala je i histerija u završnoj fazi kampanje. Nemali broj ljudi mi se požalio da je morao da stavlja na „hide“ svoje LGBT prijatelje na Facebooku i drugim društvenim mrežama, pošto su ih ovi besomučno polivali najgorom propagandom iz Hilarinog štaba i američkih liberalnih medija.
LGBT pokret u Americi, a samim tim i u svetu, je već skoro dve decenije deo elite koja ne shvata probleme malog čoveka. To pokazuje od političke agende pokreta do demonstracije sile u pojedinim trenucima. Politička/aktivistička LGBT zajednica je prilikom odabira svog favorita na ovogodišnjim predsedničkim izborima u SAD napravila nekoliko početničkih grešaka.
Prvo, igrala je isključivo na jednu kartu, dajući bezrezervnu podršku Hilari Klinton. Možda Republikanska partija stvarno trenutno ne može da bude partner LGBT zajednice u Americi, ali za tango je uvek potrebno dvoje, tako da smatram da je za ovu situaciju odgovorna i zajednica.
Pre pet godina sam prisustvovao godišnjem kongresu „Victory Institute“ koji okuplja sve izabrane „out“ LGBT funkcionere u SAD, od članova školskih odbora i šerifa, preko gradskih odbora, gradonačelnika, članova senata država, do kongresmena. Zapazio sam da tamo skoro i nema republikanaca, a da je problem ozbiljnije prirode pokazala je i reakcija prisutnih na pitanje jednog republikanca zašto na skupu nema više njegovih partijskih saboraca. Skoro 800 ljudi je u istom trenutku krenulo da viče i ućutkuje govornika.
Iskustvo nam govori da konzervativci mogu da budu saveznici LGBT zajednice. Lično znam da mnogi konzervativci u samom političkom vrhu Srbije, ne samo da nemaju nikakvog problema sa LGBT osobama, već su spremni i da lično pomognu kada ih pitate, a mnogi od njih imaju i lične saradnike ili rođake u svom okruženju koji su LGBT osobe. Uostalom, gej brakove u Britaniji doneli su konzervativci, a ne laburisti.
No, ovo pokazuje isključivost elite LGBT zajednice. Ona ne samo da nije spremna da sarađuje sa više političkih opcija, već nije bila spremna ni da podrži Bernija Sandersa, kandidata sa mnogo boljom istorijom podrške LGBT zajednici od Hilari Klinton, ali koji nije deo vrhuške Demokratske partije. Uz to, Sandersu su ipak bili važniji radnici, studenti i korenito menjanje korumpiranog političkog sistema.
Ovog poslednjeg elita LGBT pokreta najviše se i plaši. Izbor strašila Trampa za predsednika SAD je direktna posledica pokvarenog i možda nepopravljivog političkog sistema koji suviše dugo ne rešava probleme običnih Amerikanaca. Divlji kapitalizam je uništio desetine miliona života.
Demokratska partija je dala pogrešan kadrovski odgovor na to. Jedan od glavnih argumenata za izbor Hilari Klinton je bio da je ona vrlo iskusna političarka, koja dobro poznaje sistem i veštine vladanja, dok Donald Tramp nema ni dana iskustva u tom poslu. Na to su glasači odgovorili: „Ali nama ne treba neko ko je tako iskusan u sistemu koji uništava naše živote.“
Zato ne čudi što je svaki sedmi LGBT glasač dao svoj glas Trampu, iako se on zalaže za to da poslodavci imaju pravo da diskriminišu LGBT osobe; što je svaki treći Latinos dao svoj glas Trampu, iako on obećava proterivanje svih ilegalnih imigranata i izgradnju zida prema Meksiku; što je četiri od deset žena glasalo za njega iako se hvalisao svojim nasilnim seksualnim poduhvatima; što je skoro polovina diplomaca glasalo za njega, iako je delio lažne diplome svog lažnog univerziteta; što su najsiromašniji Amerikanci masovno glasali za njega, iako obećava povećanje poreza na njihove dohotke kako bi oslobodio poreza bogate.
Nisu svi oni glasali za Trampa zato što im se sviđaju te politike, već zato što im je dosta elite koja im umesto rešavanja egzistencijalnih problema nudi političku korektnost. Milioni LGBT Amerikanaca su beskućnici, samo do početka oktobra ove godine ubijeno je 20 trans osoba, diskriminisani su na poslu, stopa samoubistava među LGBT osobama, pogotovu mladima, je nekoliko puta veća nego među heteroseksualcima. Umesto rešavanja tih problema LGBT osobe su dobile politički korektne gej brakove. Naravno da će veliki broj njih da glasa i za crnog đavola, a kamoli za Trampa.
Ono što se desilo u Americi samo je posledica slepila za probleme običnog čoveka u zapadnim demokratijama. Berluskoni, Orban, Lepen, Faraž, Tramp, slika su i prilika tih društava – levica i desnica ne nude rešenje, hajde da glasamo za treću opciju, a to je ekstremna desnica.
Ostaje nam nada da će liberalna Amerika povući ručnu nakon ovog debakla, pogledati sebe u oči i nakon dubokog preispitivanja ponuditi prava rešenja. No, kad vidim prve histerične reakcije LGBT elite na rezultate izbora, u kojima nema ni trunke priznanja da je i ona sama odgovorna za poraz, pre mi se čini da će još neko vreme nastaviti da organizuju gala večere sa muzičkim zvezdama, holivudskim mogulima, bogatašima i političkim moćnicima. God bless America, a i sve nas sa njom.
Boris Milićević 