LGBT populacija značajan potencijal u turizmu i biznisu



comboLGBT populacija je značajan činalac u turizmu i privlačenju investicija, ali ta populacija želi da bude ravnopravno tretirana, pa joj se mora na taj način prići, ocenjeno je danas na panelu „Uticaj LGBT prava na razvoj turizma i strana ulaganja“ na konferenciji „The Economist – svet u 2017“ u Beogradu.

Član Glavnog odbora SPS Boris Milićević istakao je da LGBT populacija kada dolazi u Beograd ne želi da poseti najveći gej klub na Balkanu, već znamenja, kao i strejt publika.

„Naravno da će oni da posete neki gej kafić, ali akcenat nije na tome, pogotovo što u svojim zemljama imaju veću ponudu“, rekao je on.

„Postoji taj jedan spoljašnji faktor, skretanje zapadnog sveta u desnicu. To može da utiče i na naše društvo. Vrlo bitan momenat je i pravna država. Mi smo postigli napredak u poslednjih 15-ak godina u jačanju kulture ljudskih prava i prava LGBT osoba, ali na tome će morati još mnogo da se poradi. Bezbednost, opšta sigurnost, nepostojanje nasilja i diskriminacije, jeste teren koji uređuje pravna država“, ocenio je Milićević.

Prema njegovim rečima u našoj zemlji smo imali dva događaja – Pesmu Evrovizije i koncert Madone, koji su bili važni za postavljanje LGBT zajednice u Srbiji.

Turistička organizacija Srbije (TOS) trebalo bi, kako smatra Milićević, da napravi kampanju za neki događaj u našoj zemlji kako bi privukao LGBT populaciju, kao što je na primer festival „Merlinka“.

Istovremeno je kritikovao LGBT populaciju u Srbiji, naglasivši da se oni samo žale kako teško žive a da im država ne pomaže, te poručio da ako neko želi da mu se pomogne mora najpre sebi da pomogne.

„Kao pripadnici te zajednice moramo da se više angažujemo u svim oblastima“, podvukao je Milićević.

Ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer Kam ukazala je na Prajd u Tel Avivu koji dovodi veliki broj turista LGBT zajednica iz celog sveta.

Prema njenim rečima grad Tel Aviv sam finansira ovaj festival, koji je postao duh ovog grada.

Taj festival, kako ističe, šalje poruku da građani žele da vide svoju zemlju kao liberalnu.

Istovremeno ukazuje da drugi gradovi, posebno Jerusalim, još nisu otvoreni za ovaj festival.

„U Izraelu obično kažemo da se u Jerusalimu molimo, a u Tel Avivu se zabavljamo. Izraelsko društvo može da bude bilo koje društvo u svetu, jer svaka država ima mnogo razlika. Ljudi različito prilaze LGBT zajednici. U Izraelu postoji velika razlika između religioznih ljudi i onih koji to nisu. U Tel Avivu mi to prihvatamo na jedan prirodan način, to je deo društva, duha, deo načina na koji se Tel Aviv prikazuje interno i eksterno, kao grad inovacija i kreativnosti. To je drugačije od ostalih delova Izraela, pogotovo od Jerusalima. Oko 200.000 ljudi učestvuje na gej paradi u Tel Avivu, u Izraelu je to ogroman festival i mislim da ima dve poruke. Ja lično idem svake godine da učestvujem u tome i cela porodica ide zajedno, prvo da pošaljemo poruku kako bismo mi voleli da drugi vide Izrael kao liberalno društvo. Drugo, to je festival, tu je najbolja muzika u gradu, najbolji giros, vino, sve se to događa sa svim ostalim što prati taj događaj“, kaže izraelska ambasadorka u Srbiji.

Ian Džonson iz organizacije „Out Now“ iz Londona preneo je da LGBT turisti troše 211 milijardi dolara godišnje samo na putovanja.

Međutim, kako je istakao, neće da troše novac u državama u kojima se LGBT populacija ne tretira jednako.

Procena njegove organizacije, koja već 25 godina pruža konsultantske usluge kompanijama koje targetiraju LGBT kupce, je da LGBT zajednica učestvuje sa 5,5 milijardi dolara u društvenom proizvodu Srbije.

„Krenite sa istraživanjem, sa prikupljanjem podataka, to je potrebno uraditi u Srbiji. Ako možete da izmerite ovakvu populaciju, sa njom možete i da radite. Šest odsto odrasle svetske populacije će najverovatnije biti pripadnik LGBT populacije. Od toga 0,1 odsto živi u Srbiji, to je 365.000 ljudi. Uverenja smo da zarađuju prosečno. Stoga, možemo zaključiti da LGBT tržište u Srbiji vredi 5,5 milijardi dolara. Neki se ljudi neće složiti sa ovim ciframa, ali u svakom slučaju radi se o značajnom iznosu“, opisao je Džonson potencijal LGBT tržišta u Srbiji.

Takođe je rekao da homofobija na poslu negativno može uticati na biznis, jer firme tako mogu izgubiti vredne radnike, koji odlaze ako nisu jednako tretirani samo zbog seksualne orijentacije.

Jasmina Blagojević, nekadašnja vlasnica turističe organizacije specijalizovane na LGBT populaciju „Spartakus“ prenela je da je problem pripadnika ove populacije u Srbiji što su uplašeni i ne žele da se jasno deklarišu, pa je to ometalo poslovanje.

Istovremeno je ukazala da gej turizam ima najveću stopu rasta, i da se gej turista razlikuje u tome što češće putuje od strejt turiste, troši više novca i boravi više dana.

„Moje iskustvo je da je naše društvo jako zatvoreno. Mi smo bili prva LGBT turistička agencija na ovim prostorima. Nismo očekivali da se naši pripadnici ove populacije ne izjašnjavaju javno. To još uvek postoji. Oni nemaju problem sa sobom, ali sa javnim deklarisanjem da. Stranci imaju strah, zbog loše medijske propaganda, jer misle da ako su i malo feminizirani, imaće problem“, opisala je Blagojević probleme na koje je nailazila agencija „Spartakus“.

Miroslav Đorđević, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, objasnio je da je sve veća potreba i broj osoba koje traže medicinsku pomoć u Srbiji, te da je transseksualna medicina kod nas veoma zaposlena, jer dolaze pacijenti iz celog sveta.

On je ukazao da će naredni Evropski kongres transseksualne medicine biti održan u Beogradu iduće godine, što je dodatno priznanje.

„Mi radimo na ovom procesu cele godine svaki dan. Mi smo pre svega naučna institucija, bavimo se medicinom i naukom. Zahvaljujući tome imamo mnogo transrodnih osoba koje dolaze kod nas. Sve je veći broj osoba koje traže medicinsku pomoć, transseksualnih osoba ima mnogo više nego što se misli. Naš koncept jeste taj, imamo dobru saradnju sa nekoliko hotela u gradu i sa time smo zadovoljni. To bi mogao da bude medicinski program za razvoj turizma u Srbiji“, rekao je Đorđević.

Mina Srećković iz beogradskog hotela Kristal složila se da je potencijal LGBT turista veliki i da je sada i sve više transseksualaca koji se podvrgavaju hirurškom poduhvatu u Srbiji, koji su gosti hotela.

Prema njenim rečima ti turisti ne traže ništa posebno sem da budu bezbedni i jednako tretirani, sa poštovanjem, kao svaki drugi gost.

Vlasnica salona „Dramatics Man“ Anita Stanković je rekla da se bavi frizerskim i kozmetičkim poslom već 15 godina.

„Pre par meseci sam otvorila muški salon, koji je targetira i gej populaciju. Moram da priznam da je glavni problem to što su klijenti u početku malo nepoverljivi, treba im sigurnosti i bezbednosti. Ipak vremenom se oslobađaju“, rekla je Stanković.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.