Bivši predsednik SAD Barak Obama razmišljao je o gej vezi dok je bio na koledžu, nakon što je upoznao svog gej profesora sa kojim je delio prijateljstvo i „van učionice“.
Ovo tvrdi novinar Dejvid J. Gerou, dobitnik Pulicerove nagrade, u svojoj novoj biografiji Obame „Zvezda u usponu: Stvaranje Baraka Obame“, koja ima više od hiljadu stranica.
Pišući o studentskim danima bivšeg predsednika na Oksidental koledžu u Los Anđelesu, autor rasvetljava blisku vezu koju je Obama imao sa tadašnjim vanrednim profesorom političkih nauka Lorensom Goldinom.
„Goldin je izvršio veliki uticaj na Beri Obamu“, piše Gerou. „Skoro četvrt veka kasnije, upitan o njegovim shvatanjima gej pitanja, Obama je oduševljeno rekao: ‘Moj omiljeni profesor na prvoj godini koledža bio je jedan od prvih neskrivenih gejeva koje sam znao… Bio je sjajan momak.’ Sa njim je Obama razvio prijateljstvo van učionice.“
Bila je zima 1980. godine kada je Obama krenuo na predavanja iz političkih nauka na Oksidental koledžu koji je držao neskriven gej profesor, koji je diplomirao 1973. godine na Rid koledžu u Oregonu i doktorirao na Stenfordu.
Reći da je Goldin bio aut „bilo bi nedovoljno“, svedoči Obamin kolega sa koledža autoru knjige. Goldin je bio „duhovit, privlačan“ i „nosio je te stvarno svetlo žute pantalone i sandale“.
Goldin je bio jedan od prvih gejeva koje je Obama upoznao, a prijateljstvo koje su razvili „pomoglo mu je da se obrazuje“.
Profesor se seća da se Obama nije plašio da ga povežu sa njim.
Tri godine kasnije, piše Gerou, „Obama je donekle nejasno pisao svojoj prvoj intimnoj devojci da je razmišljao o gej vezi, ali da je konačno odlučio da bi istopolna veza bila manje izazovna i zahtevna od razvijanja odnosa sa osobom suprotnog pola“.
The Advocate, vodeći američki gej magazin pitao je Obamu 2009. godine ko je najdublje uticao na njegove ideje o gejevima i lezbejkama, a druga osoba koju je pomenuo – nakon svoje majke – bio je Lorens Goldin.
U međuvremenu Goldin je postao lekar specijalista za HIV u Mendoćinu u Kaliforniji.
Dejvid Gerou je autor biografije Martina Lutera Kinga Mlađeg, za koju je dobio Pulicerovu nagradu i redovan je saradnik „Njujork tajmsa“ i „Vašington posta“.
Boris Milićević 