Velike kompanije u Japanu pokušavaju da uzmu što veći deo tržišnog kolača koji je procenjen na 50 milijardi američkih dolara. Veliku ulogu imaju i Olimpijske igre koje se održavaju u Tokiju 2020. godine.
Prva je povukla nogu japanska onlajn prodavnica Rakuten koja je oktobra prošle godine saopštila da će priznati istopolne zajednice. Po novim pravilima zaposleni koji su u vezi sa osobama istog pola mogu da dobiju iste povlastice i tretman kao i bračni parovi, uključujući i odsustvo zbog smrti partnera i troškove sahrane.
„Veoma smo ponosni što priznavanjem istopolnih veza podržavamo i obezbeđujemo inkluzivno zapošljavanje“, rekao je tada izvršni direktor kompanije Akio Sugihara.
Osim ovoga, kompanija je ciljala LGBT tržište i posebnim sajtom za pretraživanje sala za venčavanje koje su prijateljski nastrojene prema LGBT osobama, izbacila je Viber stikere koje možete skinuti besplatno, pustila u promet platnu karticu koja daje iste pogodnosti istopolnim parovima i članovima njihove porodice kao da se radi o heteroseksualnim bračnim parovima i njihovim porodicama, ponudila životno osiguranje za istopolne parove.
Rakuten je poznat kao trendseter u japanskim poslovnim krugovima. Na naslovne stranice je ranije stigao i kada je saopštio da zahteva od svih svojih 13,000 zaposlenih da nauče engleski kako bi kompanija bolje poslovala na svetskom tržištu. Ovu kompaniju slede mnoge japanske kompanije sa dugom istorijom.
Ogromna elektronska imperija Panasonic saopštila je da će priznati istopolne zajednice dodeljujući im plaćeno odsustvo i druge olakšice. Jedan od motiva su i Olimpijske igre koje će se održati 2020. godine u Tokiju. Olimpijada zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije, a Panasonic se trudi da bude njen glavni sponzor.
Japan Airlines i njegova podružnica Trans Ocean Air Company zajedno sponzorišu Pink Dot festival u Okinavi, što ih čini prvom japanskom avio-kompanijom koja sponzoriše privatan LGBT događaj. Od prošle godine JAL dozvoljava zvanično registrovanim istopolnim parovima da dele svoje frequent flier milje kao članovi porodice. Ove avio-kompanije sa sedištem u Nahi značajno se oslanjaju na turističko tržište.
„Ovo je ustalasalo mnoge japanske kompanije“, kaže Ajumu Jasutomi, profesor socijalne ekologije na Institutu naprednih studija u Aziji Tokijskog univerziteta.
Tokijski Dizniled podržava paradu ponosa u tom gradu, baš kao i centrala u Sjedinjenim Američki Državama. Ovo uključuje i salu za venčavanje, gde se vrše simbolična istopolna venčanja. Nomura sekjuritiz je bila među prvim velikim kompanijama u Japanu prijateljski nastrojenim prema LGBT zajednici kada je 2008. godine dovela američku inveticionu banku Liman braderz i usvojila njenu politiku ravnopravnosti.
Najveća japanska marketinška kompanija Hakuhodo DY Holdings formirala je tinktenk Institut za LGBT istraživanja kako bi povećala svest među kompanijama da moraju više da nauče o seksualnim manjinama i njihovim kupovnim navikama. „LGBT tržište je još uvek uveliko neistražena teritorija“, saopštio je šef instituta Takahito Morinaga. Njegovo istraživanje pokazuje da LGBT osobe više vole da troše na putovanja, umetnost i kućne ljubimce.
Promene stižu, mada malo sporije, i u javnom sektoru. Tokijski Šibuja okrug podigao je ozbiljnu prašinu 2015. godine kada je doneo odluku da počne da izdaje dokument kojim bi se dokazivalo partnerstvo, omogućujući istopolnim partnerima prava koja su tradicionalno bila rezervisana za bračne parove.
Sledio je Setagaja okrug, ali nakon toga ni jedan drugi okrug u Tokiju nije ih pratio, mada je gradić Iga u Mie prefekturi bio prva teritorija van glavnog grada koja je to učinila.
Neki se sa razlogom pitaju ako ovi okruzi izdaju takva dokumenta zašto se ne ide na puno priznanje gej brakova. Odgovor manje leži u odnosu društva prema homoseksualnosti, koji je relativno opušten, a više u praktičnim brigama kao što je nasleđivanje i zakonska definicija porodice.
U Japanu parovi mogu da obave „bračnu ceremoniju“ kakvu žele, od najtradicionalnijeg šintoističkog venčanja do masovnih venčanja u Diznilendu i na Havajima sa sve medenim mesecom. Ali niko zaista i zvanično nije venčan dok ne ode u gradsku skupštinu i ne upiše se u tzv. koseki. Takođe, bračni parovi mogu da nose samo jedno porodično ime.
Koseki je baza u kojoj se nalaze izvodi iz knjige rođenih, umrlice i potvrde o venčanju i usvojenju. Zato mnogi konzervativci nisu naklonjeni promenama.
Japanci nemaju velike kulturološke probleme sa LGBT osobama. Homoseksualnost je legalna u Japanu od 1880. godine. Dve glavne religije, uvezeni budizam i domaći šintuizam nemaju nikakvu dogmu o seksualnosti. Malena hrišćanska manjina nema velikog uticaja.
Zakon donešen 2002. godine dozvoljava transrodnim osobama da promene oznaku svog pola u dokumentima nakon operacije prilagođavanja pola. Nema ni propisa koji uređuju koja javna kupatila smeju da koriste, tako da ispred pojedinih javnih toaleta postoje znaci kojima se kaže da ih mogu koristiti svi bez obzira na pol.
U tradicionalnim kabuki pozorištima muškarci igraju ženske uloge, a u takarazuka mjuziklima žene igraju muške uloge, što može biti znak odnosa Japanaca prema rodnim ulogama.
Međutim, japanski političari daleko sporije reaguju na LGBT pitanja. Na prošlogodišnjim izborima za viši dom japanskog parlamenta Liberalnodemokratska partija je nemušto podržala LGBT zajednicu, ali tek pri kraju dokumenta.
„LDP premijera Šinzo Abea će se najverovatnije potruditi da prođe bez ikakvog bavljenja LGBT pitanjima. Bez spoljašnjeg pritiska (Olimipijade) ne bismo ovako daleko dogurali“, kaže Akiko Šimizu, vanredna profesorka na rodnim i seksualnim studijama Tokijskog univerziteta.
Japanski ustav, koji su pisali okupatori Amerikanci pre 70 godina, ide dalje čak i od američkog u garantovanju prava žena i jasno ih stavlja u istu ravan sa muškarcima kada je u pitanju saglasnost na brak i nasleđivanje, ali ne pominje istopolna partnerstva.
Po prvi put od rata vladajuća LDP ima dovoljno glasova u oba doma parlamenta da raspiše referndum za promene ustava, koji nije menjan od donošenja 1947. godine.
Međutim, amandmani koje je LDP predložio 2012, ne spominju gej brakove, a čak i predlažu kruću definiciju porodice. Ovi predloženi amandmani mogu biti promenjeni, naravno, ali malo je verovatno da će se konzervativci koji dominiraju u vladi prikloniti tom putu.
Boris Milićević 