Predsednik Fudbalskog saveza (FA) Engleske otkrio je da uprkos višemesečnim naporima nije uspeo da ubedi nijednog gej profesionalnog fudbalera da se sastane sa njim i priča o izlasku u javnost. On je procenio da će biti potrebno 20 godina da muški fudbal postane inkluzivan kao ženski.
On je ovo rekao na konferenciji o LGBT pitanju u sportu koja je održana na Old Trafordu, stadionu Mančester junajteda, a koju je organizovala najjača britanska LGBT organizacija Stounvol.
Na pitanje šta FA radi kako bi pomogao LGBT zajednici, Greg Klark je odgovorio da je on razgovarao sa Udruženjem profesionalnih fudbalera i njegovim direktorom Gordonom Tejlorom „kako možemo da ohrabrimo profesionalne fudbalere koji hoće da izađu u javnost, da to učine u sigurnom prostoru“.
„Pokušavamo da se dogovorimo sa njima (gej fudbalerima) da progovore, ali da budem potpuno iskren, oni odbijaju da stupe u vezu sa mnom. Uprkos devetomesečnom obilasku i sastancima sa ljudima iz atletike, kriketa, ragbija i mnogih drugih sportova, još uvek nisam sreo jednog jedinog profesionalnog fudbalera koji se osećao dovoljno ležerno da održimo privatan sastanak na mestu i u vreme koje njima odgovara. Rekao sam doći ću kod vas, putovaću, srešću bilo koga.“
Klark kaže da je ovo u suprotnosti sa ženskim fudbalom „koji je inkluzivan, siguran, ali nešto u vezi sa muškom igrom nije u redu jer da jeste mi bismo mogli da razgovaramo“.
Prošlo je 27 godina od kada je Džastin Fašanu saopštio javnosti da je gej – bio je to prvi i jedini igrač u Premijer ligi koji je to učinio – i skoro 20 godina od kad se on ubio. U ženskom fudbalu, Kejsi Stouni, odbrambena igračica Liverpula i kapiten engleske reprezentacije, izašla je u javnost 2014. godine.
Klark je dodao da će FA znati da je uspela u nastojanju da muški fudbal postane prijateljski prema LGBT osobama kada „muški sport postane inkluzivan kao ženski“, ali da je to „verovatno par decenija“ daleko.
Međutim, on kaže da neće da se vrti oko ideje koliko bi pozitivno bilo kada bi par profesionalnih fudbalera saopštilo javnosti da je gej, već će se fokusirati na igrače tinejdžere u fudbalskim kampovima.
„Zabrinut sam za decu koja imaju 16, 17 ili 18 godina, koja misle: Jedan od nas 10,000 će uspeti da uđe u Premijer ligu i nisam siguran šta menadžer ili bilo ko drugi misli o gejevima. Zašto bih sebi otežavao? Zato moramo da omogućimo da se momci koji prolaze kroz kampove, stari 12, 13, 14, 15 godina, razviju na taj način da žive otvoreno i da slobodno odlučuju o svojoj seksualnoti i kakve osobe žele da budu… Moramo da promenimo igru u potpunosti.“
Klark je insistirao na tome da Savez zajedno sa Premijer ligom naporno radi na promeni kulture fudbala kako bi više prihvatao LGBT ljude.
On je rekao da je do sada 1,250 ljudi iz FA prošlo kroz trening za inkluziju i više programa po fudbalskim klubovima. „Moramo udvostručiti naše napore na inkluziji u sportu i društvu. Fudbal ima obavezu da se ponaša propisno i uključujuće, da ne govori o dobroj igri, već da pozitivno doprinosi LGBT zajednici.“
Klark je prošle godine rekao da bi profesionalni fudbaler koji izađe u javnost sa svojom seksualnošću bio maltretiran i ponovio je svoj stav ovog puta.
„Odlučio sam da putujem kako bih razgovarao sa sportskim radnicima koji imaju LGBT zaleđe da shvatim kako se osećaju i polovina se složila sa mnom, dok je polovina mislila da sam poludeo“, rekao je on.
„Iskustvo iz razgovora sa ovim ljudima mi kaže da bi kaming aut bio traumatičan. Umesto da krenemo u to i vidimo kako će ispasti, ljudi u fubalu moraju da razumeju probleme, da razgovaraju sa ljudima koji su to prošli, da otkriju neophodne mehanizme za podršku, postave proceduru i onda da kažu – spremni smo, ako ikad želite da izađete u javnost bićemo tu za vas.“
Predsednik FA je rekao da nije pokušao da demonizuje navijače kada je pomenuo nasilje koje aut gej fudbaler može da doživi.
Na pitanje novinara šta FA i klubovi mogu da urade da iskorene govor mržnje na tribinama i u svlačionicama on je odgovorio: „Nasilnici koji uzvikuju homofobične i transfobične parole na utakmicama bi trebalo da budu zabranjeni i mi imamo moć da to učinimo i mi to činimo.“
„Svako ko koristi takav jezik na utakmici može biti kažnjen sa zabranom ulaska na pet utakmica i obavezno mora da prođe trening. Zato progonimo sve koji koriste govor mržnje što bolje možemo i čim imamo ikakav dokaz o tome mi postupamo u skladu sa pravilima“, zaključio je Klark.
Izvršni direktor Premijer lige Bil Buš veruje da je fudbal više pripremljen za aut gej fudbalere nego što se pretpostavlja.
Međutim, on smatra da društvene mreže i potencijalne reakcije nekih ljudi na njima predstavljaju prepreku.
„Ove priče imaju neki svoj život; one će živeti na društvenim mrežama u milijardama komentara, od kojih će neki biti uvredljivi“, rekao je Buš.
„Nedostatak uzdržanosti na društvenim mrežama, nedostatak bilo kakvog zakonskog okvira… zapravo jedan od problema zbog kog smo zabrinuti je to što normalizacija nasilnog jezika na internetu skoro vraća sat unazad.“
„Igrališta su postala mnogo tolerantnija vremenom, ali možete osetiti kako nasilni elementi onlajn sveta normalizuju rečnik u ljudskim umovima i oni počinju da misle da mogu sve to da ponove u stvarnom životu“, kaže Buš.
U istraživanju Stounvola koje je sprovedeno na uzorku od 1,249 britanskih navijača 51 odsto njih je reklo da je videlo ili čulo za homofobične ispade na tribinama ili terenu, a od toga 81 odsto incidenata je u vezi sa fudbalom.
Trenutno nema aut gej fudbalera u Premijer ligi. Nemački vezni igrač Tomas Hiclšperger, koji je igrao za Aston Vilu, Vesthem i Everton, saopštio je da je gej nakon završetka karijere, kao i krilo Robi Rodžers, koji se autovao nakon što je napustio Lids i vratio se u SAD.
Boris Milićević 