Ako pratite američki „The Voice“ mogli ste da primetite Ezru Tuaoloa, bivšeg NFL ragbistu pre par nedelja, kada je preživeo „slepu audiciju“, a zatim i prvi okršaj u utorak.
Nije sigurno kada će nastupiti sledeći put (The Voice ima okršaj, nokaut, plejof i žive finalne krugove), ali budite ubeđeni da će Tuaolo uneti u svoj nastup istu strast koja ga je dovela iz havajskog mestašca Vaimanalo do NFL-a, gde je igrao za pet timova, a jednom je i nastupao u Super Boulu.
Nakon što je 2002. godine otišao u penziju ovaj ragbista je saopštio da je gej. Evo njegove priče kako je završio u muzičkom takmičenju u kome je prošao prvu fazu zahvaljujući glasovima Dženifer Hadson i Blejka Nelsona.
Nisam učio pevanje tokom odrastanja. Ali na Havajima muzika je svuda. Ljudi sviraju ukulele na svakom koraku.
Ja sam dečak Vaimanaloa, išao sam tamo u osnovnu, pa u srednju školu. Moja porodica se uvek okupljala u parku na plaži na nedeljnim roštiljima.
Verujem da sam rođen ovakav. Nisam se probudio jednog dana i odlučio da budem gej. Znao sam da sam gej od kad znam za sebe. Znate to akd se prvi put zaljubite u dečaka, a ne u devojčicu. Ali ne shvatate šta to znači. Onda dođe trenutak kada spoznate mržnju i počnete da se povlačite.
U polinezijskoj kulturi više je prihvatljjivo da budete „fa‘afafine“, jer ta reč opisuje nekog ko je feminiziran i nije čvrst. Ako ste muževan kao ja i izađete u javnost, ljudi malo teže to prihvataju. Misle da to ugrožava našu maskulinu polinezijsku kulturu.
Moja porodica je to prihvatila odlično, zapravo. Mama je plakala ceo sat, jer je to odmah povezala sa stereotipnim stigmama koje prate homoseksualnost: sidom, nemogućnošću da se nađe ljubav života, nemanje dece. Ali kad sam popričao sa njom bio je to divan razgovor i ona je videla osmeh na mom licu i radost u mom glasu.
Živim poslednjih 28 godina u Mineapolisu. Živeo sam tamo i kad sam igrao za Vikinge i stvarno sam uživao. To je divna zajednica, sa odličnim školama, odlično mesto da podižem decu. Imam blizance, dičaka i devojčicu, koji imaju 16 godina. Oni su stvarno kul, da kucnem u drvo i zahvalim se onom gore.
Nakon ragbija, rekao sam ljudima, počeo sam da radim sve ono što volim. Snimio sam CD i postao sam kuvar. Doniram svoje vreme za velike prijeme nevladinih organizacija. Jednog dana dobio sam email od producenata The Voice koji su me pitali da li želim da učestvujem na audiciji. Mislio sam da je u pitanju šala. Ali kada sam dobio potvrdu spremio sam se za probu u Čikagu.
Videli su jedan moj snimak na YouTube-u. Tamo možete da nađete mnogo neverovatnih pevača iz celog sveta. To je jedan od najboljih načina da se predstavite kao umetnik. Snimak je bio baš profi, koliko je to moguće uraditi mobilnim telefonom. Bilo je stvarno neverovatno na audiciji.
Boris Milićević 