Evroprajd 2022 – tačka diskontinuiteta

Odluka Evropske asocijacije organizatora parada ponosa (EPOA) da Beograd bude domaćin Evroprajda 2022. godine predstavlja hrabar potez koji će u svakom slučaju biti izazov za sve zainteresovane – od EPOA, preko srpskog prajd pokreta i LGBTQ zajednice do države Srbije.

Ovaj potez može putem politike diskontinuiteta da donese promenu, ali u kom pravcu videćemo na osnovu toga kako se proces priprema i organizacije bude vodio. EPOA je do sada uvek za domaćina Evroprajda birala gradove koji imaju dugu tradiciju organizovanja parade ponosa i jake LGBTQ zajednice u državama Evropske unije, pa je neke možda začudilo što je Beograd dobio tu čast da bude domaćin. No, Asocijacija je već duže vreme optuživana da najmasovnije okupljanje LGBT osoba u Evropi je u službi kapitala i da nema više nikakvu političku težinu, tako da je ovim potezom iskazana želja da se povrati njena aktivistička i politička nota.

Beograd već pet godina ima dve parade ponosa koje ne mogu da se pohvale masovnošću, a ove godine su i Skoplje i Sarajevo, svojim premijernim paradama na kojima se pojavilo po više hiljada ljudi, održali lekciju srpskom prajd pokretu kako se stvari rade. Evroprajd može biti prilika da se naš prajd pokret omasovi, ali to će zahtevati angažovanje svih, ne samo aktivističkih grupa, već i drugih delova LGBTQ zajednice, od vlasnika mesta okupljanja, preko organizatora žurki, kulturnih manifestacija, ljudi iz akademske zajednice, do pojedinaca u svim društvenim sektorima koji su aut, ali su do sada iz raznih razloga izbegavali da se angažuju u pokretu. Ovo uključivanje će morati da bude na mnogo višem nivou od pozivanja na učešće, tj. moraće da se svi oni mnogo više pitaju o konceptu, politici, programu i mnogim drugim detaljima. Samo tako će Evroprajd uspeti da obezbedi punu podršku zajednice, što će značajno ojačati pokret.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je pružila podršku manifestaciji u procesu kandidature svojim pismom podrške. Ovime je pokazana volja države da Evroprajd bude uspešna manifestacija, ali je to samo početni korak. Nisam siguran da su naši političari još uvek svesni šta ih očekuje u naredne tri godine, a poznajući ih siguran sam da ne planiraju skoro da se ozbiljnije pozabave ovim pitanjem.

Ovo može biti veliki problem, pošto protivnici LGBTQ zajednice su već počeli da pokazuju nervozu. Karavan koji je organizovan pre i posle Beograd prajda pokazao je da još uvek postoje gradovi u Srbiji u kojima ne može da se organizuje događaj vezan za LGBTQ zajednicu (Novi Pazar), a da su pojedinci u tzv. demokratskoj opoziciji spremni i da najbezočnije lažu kako bi širili mržnju (slučaj Boška Obradovića i izmišljene gej parade u Čačku). Takođe, sama Parada ponosa je ove godine imala najozbiljniju opoziciju na ulici, kada su njeni protivnici preprečili put koloni, zbog čega je policija morala da privede pet osoba. Uz to, pojedini mediji su već počeli da manipulišu javnošću, preteći da Srbiji sledi invazija gejeva. Posebno brine što ovome pribegavaju i mediji koji podržavaju vlast, što može biti znak da ne postoji jedinstven stav o ovoj manifestacija u vladajućoj koaliciji.

Zbog svega ovoga (ne)uspeh u organizovanju Evroprajda 2022. godine može da ima krupne posledice za sve nas. Lično, ne bih imao hrabrosti da preuzmem odgovornost za ovako krupan zalogaj, ali mi je drago što postoje aktivisti i aktivistkinje koji su na to spremni i nadam se da će uspešno voditi čitav proces, što će nam omogućiti da budemo dobri domaćini stotinama hiljada LGBTQ osoba iz čitavog sveta za tri godine.