Dijalogom do promene moći

Društveni dijalog će služiti da Srbija razgovara o dva osnovna problema, o promeni moći i o ukupnom nedostatku procesa i dijaloga u Srbiji kojim se mere činjenice, rekla je ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić na multisektorskom dijalogu „Stanje rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji“ u ponedeljak.

Stanje rodne ravnopravnosti u Srbiji ne razlikuje se mnogo od stanja u evropskim i svetskim državama, ocenila je potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović i istakla da je Srbija bila prva država, koja nije članica Evropske unije, a uvela je indeks rodne ravnopravnosti.

Ministarka za ljudska prava je navela da je potrebno da se dijalogom u Srbiji od moći nad nekim izgradi moć za „nešto, za promene nabolje, a sve to dijalogom, promenom ponašanja ljudi na javnim poslovima kojim se gradi vladavina prava“.

Čomić je istakla da je važno da „jedni druge slušamo i kada nam se činjenice o rodnoj ravnopravnosti ne sviđaju“.

Ona je rekla da će Srbija bez dijaloga „imati onoliko istina koliko će imati interpretacija kroz monologe ljudi koji ne bi trebalo da učestvuju u monolozima“.

Čomić je rekla da „nikada nije vreme za ono što su problemi žena u Srbiji, osim danas, sada i ovde u Srbiji“.

Alat za promenu nabolje su, istakla je, dosledna primena zakona i obavezno postupanje po preporukama društvenog dijaloga, „što je drugo ime za vladavinu prava“.

Ona je rekla da je sada vreme da se menja položaj žena u Srbiji nabolje na osnovu činjenica o stanju rodne ravnopravnosti.

Čomić je istakla da su alat za promene na bolje dosledna primena Zakona o planskom sistemu i obavezno postupanje po preporukama društvenog dijaloga, što je, kako je rekla, drugo ime za vladavinu prava.

„Ako iko svojim identitetom razume šta su društvene nepravde, omalovažavanje i nedostatak ljudskih prava u svakodnevnom životu, onda su to žene Srbije i cele planete“, rekla je Čomić.

Ona je rekla da su žene „hiljadama godina čekale da počnu da ih tretiraju kao ljudska bića, a ne kao predmete i robu, da ih tretiraju kao osobe koje imaju svoja prava, želje i duboku unutrašnjost kojom žele da ižive ono što izbija iz njih“.

Dodala je da je pol biološka kategorija, a rod društvena kategorija i da je to stanje za koje društvo nosi odgovornost da se menja.

„Društveni dijalog služi tome da se menjaju rodne uloge, s razumevanjem svih zašto je to dobro, za žene, za muškarce, za vladavinu prava i razvoj Srbije“, poručila je Čomić.

Ministarka je podsetila da se rodna uloga žene drastično promenila za poslednjih 100 godina i napomenula da će se tek promeniti „za godinu, dve ili četiri u Srbiji ako zajedno budemo radili na primeni onoga što već piše u zakonima u vezi sa ženskim ljudskim pravima“.

Ona je zaključila da je „pola budućnosti ženskog roda, a pola muškog roda, i bez ta dva glasa ravnopravno zastupljena u javnosti nema ni dobre budućnosti, ni za one koje smo rodile, ni za generaciju koju će one roditi“.

„Žene su i dalje nedovoljno zastupljene u telima za odlučivanje na lokalnom nivou i u privatnom sektoru i u mnogim procesima koji oblikuju naše živote, rad i bezbednost. Sprovođenje zakona i strategija predstavlja izazov, jer treba da radimo na eliminisanju društvenih predrasuda kada je reč o rodnoj ravnopravnosti“, navodi Fransoaz Žakob, koordinatorka UN u Srbiji.

Skupu se, preko Zoom platforme, obratio i predsednik Odbora za proučavanje nacionalnih manjina i ljudskih prava Tibor Varadi koji je ukazao da je ranije jedno od glavnih nastojanja bilo da se stvore principi, koji su sadržani i u Konvenciji UN, ali da je sada zadatak da se od principa dođe do stvarnosti.

„Od principa do stvarnosti je vrlo težak put na kojem stoje predrasude i običaji, a jedan od značajnih ciljeva dijaloga je da ne gradimo samo principe, već da vidimo i stvarnost i da se suočimo sa predrasudama, a ponekad i sa običajima“, rekao je Varadi.

Istakao je da jednakost pretpostavlja i poštovanje različitosti, i da to važi i kod rodne ravnopravnosti.

Zamenica šefa Misije Saveta Evrope u Beogradu, Nađa Ćuk, rekla je da načelo rodne ravnopravnosti i nediskriminacije je jedno od temeljnih ljudskih prava i osnov modernog demokratskog društva, ali da se suočavamo sa mnogobrojnim izazovima koji sprečavaju da dođe do primene standarda i da se određene politike pretvore u praksu.

Kako je istakla, među tim izazovima su kritična ranjivost žena izbeglica, povećan broj slučajeva govora zasnovanog na rodnim stereotipima, ekonomska nejednakost, govor mržnje, različiti oblici nasilja nad ženama.

„Problem porasta nasilja nad ženama je posebno važna tema, zato što se to pokazalo i tokom pandemije, koja je praćena sve češćim izveštavanjima o incidentima i nasilju u porodici. U tom smislu ovaj dijalog je itekako koristan“, rekla je Ćuk.

Podsetila je da je Savet Evrope 2011. godine doneo Istanbulsku konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i porodičnom nasilju i dodala da taj dokument sadrži dva bitna elementa – poziv za veću jednakost između žena i muškaraca i poruku da nasilje nad ženama i nasilje u porodici nisu privatne stvari.

Ćuk je kazala da je tokom pandemije ustanovljena online platforma preko koje države članice SE mogu da predstave svoje inicijative u duhu Istanbulske konvencije.

„Uspostavljena je dobra panevropska platforma za saradnju u ovoj oblasti u čemu je učestvovala i Srbija što je važno, jer postoji kontinuirani jaz između standarda rodne ravnopravnosti i njihove implementacije“, kazala je Ćuk.

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović rekla je da su statistika i podaci pokazali da se stanje rodne ravnopravnosti u Srbiji „ne razlikuje baš mnogo od stanja u evropskim državama ili u svim drugim državama na svetu“.

Ona je rekla da to ne znači da Srbija treba „da ostane u proseku“ nego da se penje na lestvici.

Mihajlović je podsetila da su žene „15 odsto manje zaposlene od muškaraca“ i da „svi koji su u procesu znaju o stanju žena na selu“.

Prema njenim rečima, važno je što je Srbija „u prethodnom periodu pokušala da uvede određene institute i napravi određene dijaloge između institucija i nevladinog sektora“.

Ona je rekla i da je Srbija do nedavno bila jedina država van Evropske unije koja je uvela indeks rodne ravnopravnosti.

Mihajlović je rekla i da je Srbija među retkim državama u svetu koje su uvele rodno budžetiranje.

Ona je rekla da je krovna strategija rodne ravnopravnosti „koja će da se izrodi u narednom periodu“ veoma značajna, kao što je značajan i Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Mihajlović je za taj zakon rekla „da smo ga imali pripremljenog 2016. godine“ i dodala da je bilo „dosta neslaganja unutar Vlade, tačnije u jednom od najznačajnijih ministarstava“.

To je bio razlog, pomenula je, zašto Srbija od 2016. godine nije donela moderan zakon o rodnoj ravnopravnosti.

„Zato današnji dijalog vidim ne samo kao prostor, već kao mogućnost i alat da dođemo što brže do određenih dokumenata koja su ključna za uspostavljanje jednakih uslova za muškarce i žene“, naglasila je Mihajlović.

Popović: Podržavam sve žrtve nasilja

Ministarka pravde Maja Popović ocenila je da je usvajanje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost i Akcionog plana za njeno sprovođenje prekretnica u toj veoma važnoj oblasti u kojoj je Ministarstvu pravde pripala značajna uloga.

„U cilju unapređenja rodne ravnopravnosti Ministarstvo pravde će se i dalje aktivno zalagati na sprovođenju kampanja i širenju informisanosti o štetnosti nasilja nad ženama, raditi na edukaciji nosilaca pravosudnih funkcija i podsticati interresorsku saradnju, preduzimati niz aktivnosti u cilju jednobraznog postupanja kako bi se ženama kao dominatnim žrtvama nasilja obezbedila akdekvatna zaštita i podrška“, rekla je Popović.

Ona je naglasila da podržava sve žrtve nasilja, poštujući pretpostavku nevinosti.

„Važno je da mediji proprate i ishod postupka i da tako svi preventino delujemo, kao u smislu generalne prevencije sprečavanja nasilja nad ženama“, rekla je ministarka pravde.

Popović je na skupu u Palati Srbija u čijem radu su učestovali i brojni ministri, kao i predstavnici UN i domaćih institucija, navela da su ključni izazovi sa kojima se Ministarstvo pravde suočilo prvenstveno bili pružanje psiho-socijalne podrške devojkama i ženama žrtvama nasilja i trgovine ljudima, a posebno pripadnicama višestruko marginalizovanih grupa.

Ova senzitivna tematika obuhvaćena je i revidiranim Akcionom planom za Poglavlje 23 pravosuđe i osnovna prava, čime će uloga Ministarstva pravde posebno biti izražena dopunom postojećih i izradom novih strategijskih i normativnih dokumenata, izjavila je ministarka.

Ona je dala i pregled učešća žena u ukupnom broju zaposlenih u pravnom sistemu Srbije. U Ministarstvu pravde je 76 odsto žena, a u organima u sastavu ministarstva u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija čine 28 odsto, dok je na rukovodećim mestima 32 odsto žena.

U Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom je 33 odsto, a u Upravi za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama 60 odsto.

U sudovima opšte nadležnosti je 69 odsto žena, a u sudovima posebne nadležnosti žene čine 76 odsto.

Na mestima javnih tužilaca je 56 odsto žena, a isto toliko ih je među javnim beležnicima, dok je među izvršiteljima 42 odsto.

Gojković: Neophodna podrška žrtvama seksualnog nasilja

Ministarka kulture i informisanja Srbije Maja Gojković apelovala je povodom slučaja zlostavljanja u školi glume Miroslava Aleksića, da društvo podrži žrtve seksualnog nasilja i ohrabri ih da to prijave, kao i da se treba intenzivnije boriti protiv stigmatizacije žrtava seksualnog nasilja.

Gojković je istakla da je neophodna jasna podrška žrtvama seksualnog nasilja i da je prijavljivanje jedini način da se izvršilac izvede pred lice pravde.

Ministarka je ocenila da je i pored značajnog napretka u oblasti rodne ravnopravnosti pred nama još mnogo izazova, među kojima je i nasilje nad ženama, posebno seksualno nasilje.

Navela je da je ispovest glumice Milene Radulović o pretrpljenom seksualnom zlostavljanju pokrenulo lavinu u javnosti i da je Srbija dobila svoj „prvi slučaj Harvi Vajnstajn“.

„Želim da apelujem da svi damo podršku žrtvama seksualnog zlostavljanja, da ih ohrabrimo da prijave seksualno nasilje“, rekla je Gojković.

Podsetila je i na slučaj glumice Danijele Štajnfeld, koja je rekla da ju je jedan moćnik iz srpske filmske industrije silovao, i naglasila da je važno ohrabriti i nju da prijavi počinioca.

Ministarka je naglasila da je potrebna intenzivnija borba protiv stigmatizacije žrtava seksualnog nasilja kako bismo podstakli i druge žene da prijave zlostavljanje.

Ocenila je da je srpsko društvo ostvarilo značajan napredak u zastupljenosti žena na javnim funkcijama i da to potvrđuje najveći broj žena u Vladi i parlamentu do sada.

Gojković je ukazala da je 11 žena na rukovodećim mestima u republičkim ustanovama kulture, a da je na istom položaju 16 muškaraca što, kako je navela, pokazuje da su žene u oblasti kulture sposobnošću, kvalifikacijama i obrazovanjem uspele da zauzmu mesto koje im pripada.

J. Joksimović: Otvoriti suštinska pitanja rodne ravnopravnosti

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenila je da bavljenje rodnom ravnopravnošću ne može biti polovično i površno, već da treba otvarati suštinske teme među kojima su, kako je istakla, pitanja rodne ravnopravnosti na radnom mestu, kao i rodnog identiteta.

Joksimović je istakla da je društveni dijalog o rodnoj ravnopravnosti odavno otvoren i da su se sve vlade od 2014. godine na ozbiljan način bavile tim pitanjem koncipirajući i pripremajuće strategije, planove i razna dokumenta iz te oblasti.

„Društveni dijalog je odavno otvoren, samo možemo da ga na neki način upodobimo u institucionalnom i međuinstitucionalnom karakteru, što zahteva efikasan rad svih institucija“, rekla je Joksimović.

Ukazala je na važnost pokretanja teme o nasilju i uznemiravanju na radnom mestu navodeći da su Konvenciju o nasilju i uznemiravanju na radnom mestu, koja je predložena i usvojena u Međunarodnoj organizaciji rada, a nakon širenja globalnog talasa „me too“ samo tri države ratifikovale u potpunosti, dok nekoliko zemalja, uključujući i dve-tri članice EU, nastoje da budu „zamajac“ ratifikacije.

„Napad na rodnu ravnopravnost započinje svakodnevno na različitim radnim mestima u Srbiji svakog jutra kada se nadređeni veliki šef i direktor obrati zaposlenoj na radnom mestu sa ‘gospođice gospođo’, kao iz one domaće serije. To su teme o kojima treba da pričamo“, nagasila je Joksimović.

Dodala je da je važno otvoriti i temu rodnog identiteta i pitanja šta je zapravo rod.

„Iako sam po političkoj orijentaciji pripadnik umerenog desnog centra, kao i stranka kojoj pripadam, i dosta konzervativnih shvatanja po nekim pitanjima, to nije razlog niti pravo da izbegavamo teme koje su realnost i u svetu i u Evropi- pitanje roda i rodnog identiteta, i koje će dovesti do toga da, kada budemo poveli društveni dijalog o tome i definisali u okviru referentnog zakona, znamo da postoje tzv. interrodne ili transrodne kategorije, odnosno oni koji ne žele i ne mogu da se opredele ni kao muškarci ni kao žene“, rekla je Joksimović.

Ona je imala primedbu na to što je skup označen kao multisektorski umesto međusektorski, jer, kako je rekla, samo takav ima smisla, kao i na to da u dijalogu nisu pozvani da govore predstavnici ministarstva unutrašnjih poslova, ministarstva odbrane, spoljnih poslova, a to su sektori u kojima je jedno od najvažnijih pitanja rodne ravnopravnosti – doprinos žžena globalnoj bezbednosti, miru i diplomatiji.

Obradović: Važno da se glas žena čuje na mestima odlučivanja

Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Marija Obradović izjavila je da sastav nove Vlade Srbije i porast broja žena na čelu lokalnih samouprava, pokazuju da je rodna ravnopravnost ostvariv cilj i da su žene važne za evropsku budućnost našeg društva.

Obradović je istakla da je društveni dijalog još jedan dokaz posvećenosti naše zemlje da ojača sistem rodne ravnopravnosti.

Naglasila je da ta tema mora da bude u prioritetima kako bismo promenili tradicionalni odnos i uspostavili novu tradiciju koja neće poznavati rodne razlike.

Govoreći o stanju rodne ravnopravnosti kao izazovu iz ugla ministarstva koje vodi, Obradović je kazala da dobru osnovu daju zakoni koji obavezuju organe javne vlasti da razvijaju aktivnu politiku jednakih mogućnosti u svim oblastima društvenog života i da prate ostvarivanje ravnopravnosti u svim oblastima.

Obradović je kazala da su u ministarstvu koje vodi 83 odsto žene, da je među pomoćnicima ministra pet žena, a jedan muškarac.

U prošlom sazivu lokalnih vlasti na čelu gradova i opština bilo je 12 žena, dok nakon održanih izbora u junu prošle godine 20 žena rukovodi opštinama i gradovima.

„To pokazuje određeni porast broja žena na čelu lokalnih samouprava, ali je i dalje nedovoljan. Smatram da je važno da se ženski glas čuje tamo gde se donose odluke“, kazala je Obradović.

Dodala je da su žene na čelu 29 lokalnih skupština opština, kao i da su u 73, od 145 jedinica lokalne samouprave, na mestu načelnica uprava postavljene žene.

„Ove brojke, kao i to što je na čelu Vlade Srbije žena, kao i da su žene na čelu 10 od 21 ministarstva, govori da smo uputili poruku da je rodna ravnopravnost ostvarivi cilj i obaveza koju dugujemo ženama koje su vrlo važne za evropsku budućnost našeg društva“, navela je Obradović.

Iznela je podatak i da od ukupno 115 registrovanih političkih stranaka u Srbiji, samo devet zastupaju žene, od kojih je sedam stranaka nacionalnih manjina.

Matić: Ženama preti novi digitalni jaz

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić izjavila je da je neophodno podstaći veće i brže uključivanje žena u savremene digitalne tokove, ukazujući da je zastupljenost žena u ukupnoj zaposlenosti u tim oblastima oko 20 odsto.

„S obzirom na duboko prožimanje novih tehnologija i svih drugih privrednih oblasti i sada već definisanih poslova budućnosti za koje će preduslov biti digitalne veštine i znanje, ženama trenutno preti još jedan digitalni jaz“, rekla je Matić.

Matić je kazala da su očekivanja da će dijalog rezultirati donošenjem jasnih smernica i dobre osnove za izradu regulative u toj oblasti, kao i da će ovakve inicijative doprineti podizanju svesti o praktičnoj društvenoj potrebi da se razgovara o toj temi.

„U 21.veku vreme je da prestanemo da rodnu ravnopravnost smatramo veštački nametnutom i da je opravdavamo isključivo političkim razlozima. Moramo graditi principe na stvarnosti koja kaže da u Srbiji žene čine nesto više od polovine stanovništva i većinu visokoobrazovanih“, rekla je Matić.

Ukazala je da je, s druge strane, stopa zaposlenosti žena za 14,7 odsto manja od stope zaposlenosti muškaraca, kao i da su među inženjerima i stručnim saradnicima zarade žena oko 16 odsto manje od plata muškaraca, dok su među direktorima, rukovodiocima, funkcionerima i zakonodavcima oko 13,6 odsto manje.

„Postoji statistički disbalans, odnos između zastupljenosti u populaciji i zaposlenosti, odnosno između rodno obrazovne strukture i platnog jaza je ogroman, dok je poseban problem usklađivanja rada i roditeljstva sa kojim se i dalje uglavnom suočavaju samo žene, što je drastično izraženo tokom pandemije kovida-19“, navela je Matić.

Ukazala je i na opasnost od produbljivanja rodno ekonomskog jaza u okviru razvoja digitalnog društva, naročito u okviru privrede dodajući da je taj disbalans naročito izražen tokom pandemije.

Matić je kazala da je u Srbiji najmanje studentkinja upravo u IKT oblasti, oko 28,6 odsto njih, a u oblasti inženjerstva 39,5 odsto.

„Ovo su mnogo bolji rezultati nego na nivou zemalja EU gde je prosečna zastupljenost studentkinja u IKT-u oko 19 odsto i stagnira poslednjih godina, dok se u Srbiji beleži rast od blizu dva odsto na godišnjem nivou“, navela je Matić.

Novica Tončev, ministar bez portfelja u Vladi Srbije je ocenio da su žene više zlostavljane u nerazvijenim sredinama i ređe se odlučuju da prijave nasilje.

„Moj zadatak, i kao čoveka i kao ministra, je da se borim protiv toga. Na svima nama je da ostanemo odlučni u borbi protiv nasilja nad ženama. Stvaranjem preduslova za održivi ekonomski razvoj stvaramo i prilike za rast i razvoj ovih opština kao sredina koje će nuditi bolje mesto za život, ali i bolje društvo. Put dostizanja rodne ravnopravnosti je dug i složen, zahteva angažovanje svih institucija, ali samo na takav način možemo stvoriti rodno senzitivno društvo kojem težimo. Iniciranje dijaloga na temu rodne ravnopravnosti u svakom slučaju treba da doprinese stvaranju humanijeg i boljeg društva, jednakih prava za sve“, rekao je ministar Tončev.