Srbija u svetskom vrhu po broju žena u Skupštini i Vladi

Premijerka Ana Brnabić ocenila je da se Srbija nalazi u evropskom i svetskom vrhu po broju žena u vlasti, da je napravila ogroman iskorak kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, ali da Vlada kontinuirano radi na tome da položaj žena bude još bolji.

Brnabić je istakla da Srbija nije među najboljima samo kada je reč o broju žena u vladi i broju narodnih poslanica, već da je sve više žena i na čelu gradova i opština, a kao dobar primer istakla je i da je žena već dugo guvernerka Narodne banke Srbije.

“Imamo sve veći broj predsednica opština i gradonačelnica. Čak 20 lokalnih samouprava vode žene, a u 13 opština to čine prvi put. To su Alibunar, Bajina Bašta, Bela Crkva, Brus, Trstenik, Varvarin i druge, a prvi put u istoriji Niša i Užica su izabrane gradonačelnice”, naglasila je Brnabić.

Premijerka je u pauzi konferencije Ženske parlamentarne mreže o stanju rodne ravnopravnosti, koja se održava u Skupštini Srbije pod nazivom “Hrabrost je ženskog roda”, najavila da će uskoro biti poslat na usvajanje predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti, kao i strategija o rodnoj ravnopravnosti i strategija o sprečavanju nasilja prema ženama.

“Velika mi je čast što sam danas ovde. Dugujemo ogromnu zahvalnost Skupštini Srbije i Ženskoj parlamentarnoj mreži jer su pre svega utrle put borbi za rodnu ravnopravnost i pokazale kako se bori za rodnu ravnopravnost. Pokazale su kako se vodi dijalog i kako se sarađuje na jednom pitanju i kako se radi na istom cilju. Ovakve primere nam daje godinama. Nadam se da ćemo kao društvo češće ove primere slediti”, rekla je premijerka.

Ona je zahvalila ministarkama Gordani Čomić i Zorani Mihajlović zbog toga što su pokrenule prvi međusektorski dijalog o rodnoj ravnopravnosti, kao i Ženskoj parlamentarnoj mreži za širi dijalog na teme koje, kako kaže, ne treba da budu politizovane.

Predsednica vlade rekla je da uvođenje seksualnog obrazovanja u škole deluje kao dobra ideja, ali da o tom pitanju treba poslušati struku.

Ona je tako odgovorila na pitanje novinara da li se u cilju sprečavanja nasilja prema ženama, razmišlja i o uvođenju seksualnog obrazovanja i da li postoji volja za to.

„Meni to deluje kao jako dobra ideja, ali treba da pitamo one koji su stručni i koji to mogu da u potpunosti sagledaju i da njihove predloge razmotrimo na Vladi Srbije. Šta lično mislim u demokratskom društvu nema toliku težinu, ja sam predsednica vlade, ali mislim da treba da slušamo struku“, rekla je Brnabić.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je da je Ženska parlamentarna mreža jedno od najvažnijih tela skupštine koja je u osam godina postojanja pokazala da može da bude lider društvenog pokreta, u čijem je središtu odbrana i unapređenje prava žena i iskorenjivanje svakog vida nasilja.

„Naša je obaveza da institucionalno štitimo prava žena, imamo dobre zakone i mrežu institucija, ali posao nije obavljen sve dok se jedna žena smatra da je diskriminisana, ugrožena ili podređena“, rekao je Dačić.

Ivica Dačić je rekao da kao predsednik Narodne skupštine, ali pre svega kao sin, suprug i otac jedne mlade devojke želi da iskaže ogromno poštovanje za hrabrost mladih glumica da se usprotive nasilju.

„Bez obzira na to kakve će biti odluke našeg pravosuđa, u čiji rad niko nema pravo i nameru da se meša, sama odluka ovih mladih devojaka da govore o nasilju i da potraže zaštitu od nasilnika, vredna je našeg najvećeg poštovanja“, rekao je Dačić.

On je dodao da je njihova borba ogromno ohrabrenje svim drugim žrtvama da urade isto i da stanu na put svojim nasilnicima, a da je obaveza države da svakoj od njih pruži zaštitu i utočište.

„Nažalost, naše društvo je i dalje relativno zatvoreno i opterećeno predrasudama. Takvo stanje mora da postane naša prošlost, zato sam uveren da ćemo i danas učiniti bar mali korak ka Srbiji u kojoj je žena zaštićena i poštovana“, poručio je Dačić.

Predsednik Skupštine je ocenio da je institucionalna zaštita prava žena na visokom nivou, ali da to nije dovoljno.

Dačić je rekao da Srbija ima dobre zakone i razgranatu mrežu institucija koje se bave tim pitanjima, ali to, kako kaže, nije dovoljno i dodaje da je neophodno da celo celo društvo učestvuje u tome da se nijedna žena ne oseća ugroženo ili diskriminsano.

On je naveo da je čak 15 miliona žena širom sveta bilo izloženo nekoj vrsti nasilja tokom pandemije koronavirusa dok su sa svojim porodicama boravili u karantinu.

„U proteklih skoro godinu dana pandemije, naše društvo i svako od nas pokazali smo svoje najbolje osobine – solidarnost, brigu o starijima, pomagali smo jedni drugima, ali, nažalost, vanredne okolnosti učinile su i da na površinu isplivaju i one najgore, a tu pre svega mislim na nasilje nad ženama“, rekao je Dačić.

Dačić je kazao da nijedna vanredna i stresna situacija ne sme da postane izgovor, ni povod da se naruši bilo koje ljudsko i žensko pravo.

Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Кoordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović izjavila je da se zalaže za formiranje sveobuhvatnog registra nasilnika, koji bi sadržao podatke o svim oblicima rodno zasnovanog nasilja.

Mihajlović je u pisanoj izjavi navela da je Кoordinaciono telo za rodnu ravnopravnost uputilo inicijativu da se u novu strategiju za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja nad ženama uvrsti i sveobuhvatni registar.

„Mislim da je važno da imamo sve podatke o nasilniku i o svakom obliku nasilja – bilo da je reč o fizičkom nasilju u porodici, zlostavljanju, silovanju. Samo ako imamo tako objedinjenu jedinstvenu evidenciju možemo da obezbedimo kontinuitet u praćenju ponašanja prestupnika, što bi pomoglo u proceni rizika za dalje ponašanje i pomoglo dalje u prevenciji“, rekla je Mihajlović.

Ona je rekla i da je Srbija postala prepoznatljiva u svetu po koracima koje je sprovela na polju unapređenja položaja žena.

„Parlament je pravo mesto na kojem bi trebalo da razgovaramo o stanju rodne ravnopravnosti u Srbiji. Donedavno smo bili jedina zemlja van EU koja je uvela Indeks rodne ravnopravnosti, jedna od retkih država u svetu smo koja je uvela rodno odgovorno budžetiranje“, kazala je Mihajlović.

Ona je dodala da Srbiju čeka donošenje više važnih zakona i strategija iz ove oblasti, pre svega zakona o rodnoj ravnopravnosti, „koji mora biti broj jedan u daljoj borbi za veća prava žena i borbu protiv nasilja“.

Potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković ukazala je da smo kao društvo u godinama za nama uspeli da ostvarimo značajne pomake i srušimo mnoge „tabue“ kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, ali i skrenula pažnju na izazove koji nas još uvek prate, a među kojima je i govor mržnje.

Gojković je rekla da i tema Konferencije koja glasi „Hrabrost je ženskog roda“ ukazuje da još uvek moramo da se nosimo sa brojnim izazovima, kao i da su za to često potrebni hrabrost, odlučnost i upornost.

„Da je hrabrost zaista ženskog roda najbolje potvrđuju aktuelni primeri mladih glumica Milene Radulović i Ive Ilinčić. Upravo su one skupile hrabrost da prijave i javno progovore o seksualnom nasilju koje su doživele“, rekla je Gojković.

Ona je dodala da je zato od izuzetnog značaja i to što su dobile ogromnu podršku našeg društva, ali i osvrnula se na neumesne komentare kojima su pojedinci pokazali da ne razumeju patnju i torturu kroz koju su ove žene prošle, odnosno da nemaju empatiju.

„Oni čak postavljaju pitanja zašto je do sada ćutala i slično. To samo pokazuje da i u ovakvim situacijama, kada zaista moramo da budemo jedinstveni u osudi seksualnog nasilja, ima pojava omalovažavanja žrtava i govora mržnje, koliko god oni bili u manjini“, izjavila je ona.

Ministarka je napomenula da se moramo intenzivnije boriti protiv stigmatizacije žrtava seksualnog nasilja u javnosti kako bi i druge žene bile spremne da prijave zlostavljanje, a posebno da bi ohrabrili žene koje nisu poznate javnosti, a kojima je još teže da progovore.

„Neophodno je da osiguramo da žene ne moraju da prelaze dodatne prepreke kada odluče da progovore o zlostavljanju, fizičkom, seksualnom ili psihičkom nasilju“, izjavila je Gojković.

Gojković je istakla da govor mržnje u Srbiji, što je tema i našeg panela, kao uostalom i u drugim delovima Evrope i sveta, nije iskorenjen, kao i da ga najčešće u stopu prate različite predrasude i stereotipi, kojih se nismo oslobodili.

“Ponekad se stiče utisak da je žene lako vređati, omaložavati i ponižavati”, podvukla je potpredsednica Vlade.

Ona je primetila da je za svako suprostavljanje govoru mržnje potrebna posebna hrabrost, jer se žrtva tog govora često ne suočava samo sa konkretnim govorom mržnje, već i sa prećutnom saglasnošću dela zajednice.

Gojković je skrenula pažnju da govor mržnje nikad ne ugrožava samo one kojima je upućen, već truje čitavu javnu sferu i čitavo društvo.

„Zbog toga je neophodno da mu se čitavo društvo i suprostavi. U toj borbi važno je da radimo na podizanju svesti o problemu. Istovremeno, podjednako je značajno da promovišemo toleranciju, međusobno poštovanje i kulturu dijaloga“, rekla je ona.

Gojković je apelovala na medije da sa posebnom pažnjom obrađuju teme koje se odnose na žene žrtve nasilja, ali i na to kako pišu o ženama koje se bave javnim poslom, jer smo svedoci da se žene u javnoj sferi često suočavaju sa time da ih mediji tretiraju na drugačiji način nego muškarce.

„Ako ste žena, mediji se povremeno mnogo više bave vašim fizičkim izgledom, time šta ste obukli, nego time šta vi radite i šta su vaši rezultati“, podvukla je ministarka.

Ona je predočila i pozitivne pomake koje je Srbija postigla kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, kao što su rezultati koji su postignuti u Parlamentu i kroz rad Ženske parlamentarne mreže.

Gojković je podsetila da su se žene izborile da se nađu na mnogim važnim, rukovodećim funkcijama, ocenivši da je to izuzetno značajno u borbi protiv predrasuda i stereotipa.

„Poslali smo jasnu poruku da je ženama mesto na ključnim funkcijama u našoj državi. Danas je u Vladi Srbije mnogo više žena, uključujući predsednicu vlade i dve potpredsednice. Istovremeno, Narodna skupština ima do sada najveći broj parlamentarki, što smo postigli izmenama Zakona o narodnim poslanicima“, izjavila je Gojković.

Ona je ukazala da ovde ne smemo stati, jer je pred nama još mnogo izazova, kao što je donošenje novog, još modernijeg zakona o rodnoj ravnopravnosti.

„Novi zakon vidim i kao dodatnu priliku da se napravi još jedan korak napred u poboljšanju položaja žena i sprečavanju diskriminacije u svim oblastima“, rekla je Gojković.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić rekla je da od virusa korona više umiru muškraci, a da je pandemija više opteretila žene.

„Neke posledice su već jasno merljive i lako dokazive. Virus nije ni rodno slep, ni rodno neutralan, više i češće su zaraženi i umiru muškarci nego žene, u grubom odnosu dve trećine prema jednoj trećini na štetu muškog pola“, rekla je Čomić u Skupštini Srbije.

Čomić kaže da je pandemija više „pala“ na žene, jer su one većina svuda tamo gde je nega i briga o drugima, u zdravstvu, školstvu, socijalnom staranju, brizi o starijima, u radnjama, na pijacama…

„Svuda je žena oko 65 odsto najmanje“, rekla je Čomić.

Prema njenim rečima, u proseku, skoro dve trećine žena dobilo je još jednu porodicu za staranje, još jednu obavezu za školsku decu koja nastavu imaju od kuće, još jednu dodatnu brigu o nekome o kome nema ko drugi da brine.

„Pandemija je izbrisala pravo žene da radi osam sati, spava osam sati i da osam sati radi šta god joj volja, bili to kućni poslovi, kultura, opuštanje, vreme razonode ili odmora“, rekla je Čomić.

Dodaje da u proseku žena tokom pandemije spava šest sati i radi 18 sati i takvo stanje, kako kaže, mora ostaviti srednjoročne i dugoročne posledice po žensko mentalno i fizičko zdravlje.

Ministarka je poručila da su društvo, države, institucije dužne da organizuju dijalog o tome kakve mere su moguće ubuduće da se na svu ekonomiju brige koju žene nose tokom pandemije odgovori kako treba.

„Da kažemo ženama da ih vidimo i da ćemo učiniti bar nešto da im nadoknadimo sav neplaćeni rad koji ulažu da bi planeta uopšte funkcionisala tokom pandemije“, rekla je Čomić.

Ona je ukazala da su pandemije po svemu vrlo slične u svojim cikličnim ponavljanjima uništavanja ljudi.

„Meni je drago što Srbija ima vakcine i što će ljudi u našem društvu biti zaštićeni, ali mi nije drago da otćutim na nejednakost koja se stvara preraspodelom vakcine prema kojoj bi svi trebalo da imaju jednak pristup“, rekla je Čomić.

Srbija je među prvih 10 država u svetu po broju žena koje učestvuju u vlasti, izjavila je koordinatorka Ženske parlamentarne mreže Sandra Božić i ocenila da u političkom životu Srbije nikada nije bilo više sposobnih i obrazovanih žena koje su se za svoje funkcije kandidovale znanjem, sposobnošću i stručnošću, a ne kvalifikacijom da su žene.

Božić je kazala da je borba za jednaka prava i neprikosnovene slobode primer da je međupartijska saradnja moguća kada nam cilj isti, a to je jačanje i unapređenje ljudskih prava i sloboda.

“Dalek put smo prešli, svojim radom i zalaganjem postali smo prva zemlja van EU koja je uvela indeks rodne ravnopravnosti i usvojila i ratifikovala različite strategije i dokumente, zakone, čiji su cilj ekonomsko i političko osnaživanje žena, i eliminisanje svakog oblika diskriminacije, bili smo predano ušli u borbu za sprečavanje bilo kakvog oblika nasilja prema ženama”, rekla je Božić otvarajući konferenciju.

Ona je kazala da osim borbe za zdravlje i ekonomiju u vreme pandemije, kao odgovorno i zrelo društvo treba da prepoznamo i utičemo i na druge negativne pojavne oblike koje virus ostavlja za sobom, a koje se tiču, između ostalog, i rodne ravnopravnosti i položaja žena.

Navela je da je Ženska parlamentarna mreža od osnivanja 2013. do danas, iako neformalna organizacija, postigla značajne rezultate i postala priznati činilac u oblasti rodne ravnopravnsoti i unapređenja položaja žena u Srbiji na nacionalnom i regionalnom nivou. “Paralelno smo se borili da žene u politici budu vidljivilje i da budu birane i da se ostvare na najvišim državnim funkcijama i mestima odlučivanja”, kazala je Božić.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.