Društveni dijalog: Ekonomsko osnaživanje žena

SPIKERKA: Očigledno je da su žene u Srbiji diskriminisane, jer iako su brojnije od muškaraca one teže dolaze do posla, manje su plaćene od muškaraca za isti posao, ne postavljaju se često na rukovodeće pozicije. To je zaključak društvenog dijaloga na temu „Ekonomsko osnaživanje žena“ koji je održan u Beogradu u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a na kojem su svoje stavove na tu temu dali predstavnici vladinih i nevladinih organizacija.

REPORTER: Prema rečima ministarke Gordane Čomić svi stavovi su polazna osnova za pravljenje članova novog Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, na koji se čeka dugo.

GORDANA ČOMIĆ (ministarka za ljudska i manjinska prava): Polazne osnove su najsiroviji skupljeni materijal, ideje uobličene u članove zakona koje su strašno daleko od toga kako će zakon da izgleda, ali su strašno blizu činjenici da se u polazne osnove uvrsti sve što bilo ko smatra da treba da bude u budućem zakonu o rodnoj ravnopravnosti. Jednom kada postane nacrt, odnosno predlog.

REPORTER: Čomić je istakla da će svi na koje se Zakon o rodnoj ravnopravnosti odnosi dobiti prostor da kažu svoje mišljenje kako bi život bilo koje samohrane majke, žene žrtve diskriminacije i svakog pojedinačno bio bolji.

GORDANA ČOMIĆ (ministarka za ljudska i manjinska prava): To je cilj analize, cilj svakog člana da ostavi van svake sumnje svakog od nas ko zakon čita kako svaki taj član menja život na bolje nekoj Mariji Marić koja ima 42 godine, samohrana je majka u Zrenjaninu, šta će njoj da bude bolje, neki bračni par sa ženom koja ne može da se zaposli, neka žena koja je žrtva diskriminacije, neko, negde u Srbiji zbog koga ovde svi mi i postojimo.

REPORTER: Poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković istakla je da je jako važno da sve što bude propisano novim zakonom ne ostane „mrtvo slovo na papiru“.

BRANKICA JANKOVIĆ (poverenica za rodnu ravnopravnost): Nekoliko stvari se u našoj praksi pokazalo kao ključno, a to je da je još uvek prilikom zapošljavanja ženama se pored stručnih kvalifikacija i radnog iskustva sagledavaju i fizički izgled, kao i porodični status, a diskriminacija se manifestuje i u oglasima za posao, i prilikom razgovora za posao, pa se često i žene uslovljavaju da potpišu blanko sporazum o raskidu radnog odnosa koji se aktivira za slučaj trudnoće ili porodiljskog odsustva o čemu vodimo jednu trenutnu stratešku parnicu.

REPORTER: Predstavnica Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Snežana Vuković istakla je da to Ministarstvo radi na projektu kojem bi bile obuhvaćene sve škole i nastavnici, a koji se tiče seksualnog obrazovanja i vaspitanja, ali i rodne ravnopravnosti.

Dodaje da su značajni pomaci u ravopravnosti polova napravljeni uvođenjem dualnog obrazovanja koje je, kaže Vuković, doprinelo tome da sve više devojčica bira modele kao što su mašinski tehničar, industrijski tehničar, IT i ostale poslove koji su navođeni kao „muška zanimanja“.

Pored toga, sve više devojčica se upisuje i u vazduhoplovnu akademiju.

Vukovićeva je dodala i da više žena upisuje fakultete, u odnosu na muškarce, te dodaje da je 2019. godine bilo upisano 25.000 žena i 17.500 muškaraca, kao i da ih više završava fakultete.

Međutim, predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković ukazuje da ne sme da nas „zavara“ i „ohrabri“ podatak da više žena upisuje i završava fakultet, jer one nakon toga, kako kaže, upadaju u „prazano polje nemoći“.

Istakao je da su zbog diskriminisanog položaja žena u našoj zemlji svi podjednako krivi, i muškarci i žene i vladini i nevladini sektori, i dodao da ovoga puta donošenje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti ne sme biti zaustavljeno.

Direktorka sektora preduzetništva u Privrednoj komori Srbije (PKS) Branislava Simanić istakla je da je ekonomsko osnaživanje žena jedan od strateških projekata države.

Ona je predstavila rezultate koje je PKS uradila u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku (RZS), iz kojih je, navodi, zaključeno da su žene u Srbiji brojnije od muškaraca, da imaju skoro isti nivo obrazovanja, žive pet godina duže, ali da teže dolaze do posla, pre dobijaju otkaz, manje su plaćene za isti posao, kai i da se teško biraju na rukovodeće položaje.

Kada je reč o vlasničkoj strukturi, samo 13 odsto žena su vlasnice poljoprivrednih domaćinstava.

Simaniće je navela i da su za isti posao manje plaćene i do 16 odsto.

Šefica Agencije UN Women Milana Rikanović podsetila je da je međunarodna obaveza Srbije da donese novi Zakon o rodnoj ravnopranvosti.

Ističe da su podaci o položaju žene sada daleko nepovoljniji zbog pandemije kovida 19 i da su te razlike na tržištu rada između muškaraca i žena još veće.

Rikanović je naglasila i da svaka mera iz zakona mora da bude praćena budžetom, jer bez novca, ističe, ciljevi ne mogu da se prevedu u ostvarenje u životu.

Skupu su prisustvovali predstavnici Narodne skupštine Srbije, Skupštine Vojvodine, državnih organa, nezavisnih tela, međunarodnih organizacija, civilnog društva i akademske zajednice. Skup su organizovali Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women).

(Tanjug, Happy TV)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.