Ministarka za ljudska i manjinska prava Gordana Čomić izjavila je da će danas biti predstavljene smernice za izradu novog zakona o rodnoj ravnopravnosti i da je cilj te neprestane borbe da „budemo jednaki pred zakonom i izjednačeni u životu“.
„Ovo nije zakon za žene“, objasnila je Čomić, koja je novinarima, uoči tematskog sastanka na temu nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, rekla da je to zajednički napor vlade, vlasti, opozicije, nevladinih organizacija i medija.
Ona je rekla da zakon o rodnoj ravnopravnosti neće biti zakon samo o pravima žena, već zakon kojim se menjaju društveni odnosi.
„Čeka nas novi korak ka vremenu u kome ćemo, nadamo se, čuti da nema potrebe da se borimo za ravnopravnost jer smo pred zakonom jednaki, u životu izjednačeni, da imamo pravo i kao žene i kao muškarci da zajedno odlučujemo o svakom segmentu političkog i javnog života“, rekla je Čomićeva.
Čomić je zahvalila ministarki Zorani Mihajlović na pomoći u izradi zakona.
Zorana Mihajlović je pozdravila to što je Čomić okupila od prvog dana relevantne sagovornike i počela rad na ovoj temi kako bi se, posle nekoliko izgubljenih godina, usvojio Zakon o rodnoj ravnopravnosti.
„Ima žena u političkom životu, ali ima i predrasuda i moramo dalje raditi“, poručila je Mihajlović.
Na pitanje o stavu prema zakonu o istopolnim zajednicama, ona je odgovorila da bi javna rasprava o toj temi trebalo duže da traje, jer je potreban društveni konsenzus.
„Mislim da mora da postoji javna rasprava, koja možda treba da traje i duže nego što je uobičajeno, i da postoji društveni konsenzus oko tog zakona, a to pokazuje otvorenost u društvu“, rekla je Mihajlović.
„Borimo se protiv stereotipa i svakog oblika diskriminacije“, istakla je Mihajlović.
Ona je kazala i da se treba boriti i za rodnu ravnopravnost i za istopolne zajednice.
Čomić je dodala da je uverena da će Srbija biti jedna od prvih evropskih zemalja koja će imati zakon o istopolnim zajednicama.
„Ovo je tema ljudskih prava i ljubav se ne uređuje zakonom, već imovinsko-pravna pitanja“, objasnila je ona.
„Ustav kaže da smo svi jednaki pred zakonom“, rekla je Čomić.
Mihajlović se osvrnula i na Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji se, kako je rekla, godinama priprema.
„Imali smo predlog zakona još 2017.godine. Ali, iz meni neobičnih razloga taj zakon još uvek nije usvojen, ali sam sigurna da će biti drugačije u mandatu ove vlade“, rekla je Mihajlović.
„Kad vidim da nešto što je potpuno prirodno i normalno, a to je da muškarci i žene imaju jednake uslove za život, razvoj, za sve što žele u životu da urade, tako je logično, a imali smo toliko opstrukcija, onda znam da nije jednostavno ni kad pričamo o zakonu o istopolnim zajednicama“, kazala je Mihajlović novinarima u Beogradu.
„Hajde da se borimo u rodnoj ravnopravnosti, ali hajde da se borimo i u ovom zakonu. Mediji su tu jako važni i svih ovih godina sve što smo radili, mi smo pozivali medije kao stub bez kojeg ne možemo da napravimo iskorake ni u rodnoj ravnopravnosti ni ako govorimo o istopolnim zajednicama, da osude ono što nije dobro i da pomognu i podrže ono što je dobro“, kazala je Mihajlović.
Kako je istakla, važno je da svi gradjani pokušaju da se ponašaju prvo pristojno, „da slušamo kako se navija za jednog od fudbalera suprotnog tima, Ibrahimovića, koji je na kraju krajeva ovoj zemlji i te kako mnogo dao“.
„Oko tog dobrog i lepog, podržite nas, za ono što nije dobro, pomozite da to zajednički osudimo“, rekla je Mihajlović.
Ona je, učestvujući u dijalogu o „Polaznim osnovama za izradu Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti u oblasti učešća žena u političkom i javnom životu“, rekla da veruje da će „ova rodno odgovorna vlada“ usvojiti potrebne zakone i stvoriti mnogo bolje uslove u društvenom, političkom i kulturnom životu za žene i muškarce.
„Nisu jednaki uslovi, pre svega za žene u ovom svetu koji se još uvek zove muški svet. A u stvari treba da budemo zajedno, jer ako žene nisu uključene u društveni, politički i kulturni život, onda ta zajednica, to društvo, ne može da napreduje tom brzinom koju svi želimo“, rekla je Mihajlović.
Mihajlović je kazala da je po broju žena u političkom životu Srbija lider u gotovo celom svetu navodeći kao primer to da je u domaćim višim i vrhovnim sudovima gotovo 60 odsto žena, što je, istakla je, dvostruko više nego u zemljama EU.
S druge strane, ukazala je, na pozicijama direktorki javnih preduzeća gotovo da nema žena.
„Žene treba da budu i tamo gde se deli novac. Jedno su pozicije koje mogu da pomognu da napravimo iskorak i da se brže i bolje borimo za određene stvari, ali drugo je kako delimo novac“, rekla je Mihajlović.
Ocenila je da rodno odgovorno budžetiranje, po kojem je Srbija „ogledni primer“ u svetu, još uvek nije na zadovoljavajućem nivou, ističući da mora još mnogo da se radi na tome zbog čega je, između ostalog, i važno donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Mihajlović, takođe, smatra da je vreme i da se kroz zakonska rešenja uvede rodno senzitivan jezik.
Ministarka Marija Obradović poručila je da su statistike impresivne, čak i bolje nego u mnogim evropskim zemljama, ali da je pred nama dug put osnaživanja žena i obezbeđivanja i zakonske, ali i praktične osnove za ravnopravnost.
Ona je navela da kvantitet danas imamo, ali da kvalitet treba učiniti vidljivijim i upoznati mlade žene, koje su nosioci inicijative za rodnu ravnopravnost i većeg učešća žena u političkom životu, sa istorijom tog procesa, koji je započeo još sa uvođenjem višestranačja u Srbiji.
Obradović je pozdravila nastavak rada Ženske parlamentarne mreže, neformalne grupe poslanica iz različitih poslaničkih grupa, i u ovom sazivu Narodne skupštine i podsetila da su poslanice u februaru 2013. godine uspele da se dogovore i da „preskoče stranačke ograde“ i formiraju ovu grupu koja je napravila mnogo pozitivnih rezultata.
Osvrnuvši se na statističke podatke, ministarka je istakla da je na republičkom nivou situacija veoma povoljna, imajući u vidu da se u Vladi nalazi značajan broj žena, od premijerke do ministarki kojih ima 10.
U Narodnoj skupštini gotovo 40 odsto poslanika su žene, a na lokalnom novu imamo čak 150 žena na različitim rukovodećim mestima.
Ona je navela i da je u čitavoj administraciji Srbije veći broj žena, u državnoj administraciji radi 61 odsto žena, u administraciji APV 55,9 odsto, a u lokalnoj 58 odsto i zaključila da administracija u Srbiji počiva na ženama i njihovom radu.
„Međutim, tamo gde bih ja lično volela da vidim više žena su političke stranke, Nacionalni saveti nacionalnih manjina i udruženja građana. Te žene treba da osnažimo, pored žena na lokalu, da ne oklevaju i ne odustaju. Zato je važna solidarnost, podrška i naše iskustvo, a sledeći važan korak jesu kvote u političkim strankama na čemu ću ja raditi i za šta ću se zalagati“, istakla je ministarka Obradović.
Ona je kazala i da se treba boriti i za rodnu ravnopravnost i za istopolne zajednice.
Rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović rekla je da brojke mogu da nas izvedu na pogrešan trag.
„U našoj zemlji one su izuzetno dobre, ali to ne znači da je raspored tih brojeva u svim segmentima onako kako treba. Htela bih da razgovaram o načelu ravnopravnih mogućnosti“, istakla je ona.
Ona misli da donošenje zakona o rodnoj ravnopravnosti može da pomogne u promeni svesti, ali samo kao podrška, pošto je to dug proces.
„Zato bih naglasila posebnu ulogu obrazovanja, koja dobrim delovanjem može da unapredi i politički i javni život u Srbiji“, rekla je Popović.
Ona je naglasila da je velik nesklad između učešća žena na rukovodećim mestima u visokom školstvu i u studentskoj populaciji, pogotovu uzimajući u obzir feminizaciju visokog školstva.
Šefica Agencije UN Women Milana Rikanović primetila je da se, kada se govori o participaciji žena, uglavnom misli na njihovo učešće u političkom životu, te da je važno da se prepozna liderski potencijal žena u svim segmentima.
Ona je kazala da društveni dijalozi prepoznaju i obezbeđuju učešće žena, ali da treba da budu inkluzivniji i da uključe žene iz svih grupa, kao što su Romkinje, članice akademske zajednice, žene iz biznisa…
“Treba da se borimo protiv stereotipa, ali i za budžete, jer sve zakonske okvire treba da prate adekvatna finansijska sredstva. Srbija je lider u tome, ali potreban je opšti konsenzus o prioritetima i zajednička borba u tome“, rekla je Rikanović.
Tematski društveni dijalog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovan je u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost i podršku Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena – UN Women.
Boris Milićević 