Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je danas da bi izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije trebalo da se dobiju jasnije odredbe, veće kazne i širi spisak onih na koje se diskriminacija odnosi.
Čomić je tokom društvenog dijaloga o predlozima za izmene i dopune tog Zakona, koji je održan danas u Beogradu, navela da su same izmene tema i društvenog dijaloga i na radnim grupama, a da su za sada unete i odredbe kojima se zabranjuje diskriminacija nacionalnih manjina.
„Sve ono što smo primetili da je neprecizno takođe smo menjali, a najveći broj članova odnosi se na izmene kaznenih odredbi, jer usklađujemo Zakon o zabrani diskriminacije sa Zakonom o prekršajima“, kazala je Čomić.
Ističe da su izmene i dopune Zakona potrebne jer je borba protiv diskriminacije u jednom društvu borba za krunjenje nepravdi prema svima koji u tom društvu živimo.
„Diskriminacija nastaje kada vas neko nepravedno i drugačije nego da nemate svoje lično svojstvo tretira u sistemu zakonodavstva, na radnom mestu, na ulici, u porodici. Diskriminacija je izvor koji naše predrasude pretvara u ponašanje kojim nanosimo nesreću drugim ljudima“, kazala je.
Podsetila je da je Zakon o zabrani diskriminacije u našoj zemlji teško donesen i naglasila da ako se ulože napori u primenu Zakona nakon javne rasprave onda ćemo imati Srbiju u kojoj će mnogima od nas biti mnogo udobnije da žive, jer će se osećati pravednije.
Na nacrtu dopuna i izmena Zakona o diskriminaciji radila su zajedno sa Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Ministarstvo pravde.
Ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević naglasila je da je borbi protiv diskriminacije neophodno pristupiti multidisciplinarno i multisektorski.
Prema njenim rečima, epidemija Kovid 19 još više je intezivirala različita pitanja na polju diskriminacije.
„Činili smo sve napore da te testove uspešno savladamo, a osnovni zadatak je bio zaštita zdravlja, ali i svih prava korisnika socijalne zaštite“, rekla je Kisić Tepavčević i dodala da je poseban akcenat bio na najranjivijim grupama – zaštiti prava nacionalnih manjina, poboljšanja položaja Roma, prava LGBT populacije, zaštite prava dece, prava žena i lica sa invaliditetom, sprečavanja zlostavljanja.
Kako je rekla, trenutno se radi na donošenju Strategije deinstitucionalizacije i razvoja usluga u zajednici i Strategije socijalne zaštite, kao i pratećih akcionih planova, u kojima će značajna pažnja biti posvećena sprečavanju i zaštiti od diskriminacije u odnosu na navedene grupe korisnika u sistemu socijalne zaštite.
Ministarka pravde Maja Popović podsetila je da je Zakon o izmenama i dopunama krivičnog zakonika stupio na snagu 1. juna 2017. godine, a da je tada uvedeno krivično delo polno uznemiravanje.
Prema njenim rečima, od stupanja na snagu do 31. januara 2021. godine, prijavljeno je 737 lica za to krivično delo.
U toku je sprovođenje 589 istraga, a podignuto je 136 optužnih akata, dok su sudovi u Srbiji doneli 95 osuđujućih presuda.
„Prepoznavanje žena u kategoriji zaposlenih koje mogu da se nađu u neravnopravnom položaju u odnosu na druge zaposlene veoma je važno pogotovu ako se zna da su žene često i dvostruko diskriminisane, jer su upravo one dominantne žrtve nasilja u porodici i u partnerskim odnosima i često ostaju u nasilnom okruženju upravo iz ekonomskih razloga“, kazala je Popović.
Boris Milićević 