Društveni dijalog o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je danas da bi izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije trebalo da se dobiju jasnije odredbe, veće kazne i širi spisak onih na koje se diskriminacija odnosi.

Čomić je tokom društvenog dijaloga o predlozima za izmene i dopune tog Zakona, koji je održan danas u Beogradu, navela da su same izmene tema i društvenog dijaloga i na radnim grupama, a da su za sada unete i odredbe kojima se zabranjuje diskriminacija nacionalnih manjina.

„Sve ono što smo primetili da je neprecizno takođe smo menjali, a najveći broj članova odnosi se na izmene kaznenih odredbi, jer usklađujemo Zakon o zabrani diskriminacije sa Zakonom o prekršajima“, kazala je Čomić.

Ističe da su izmene i dopune Zakona potrebne jer je borba protiv diskriminacije u jednom društvu borba za krunjenje nepravdi prema svima koji u tom društvu živimo.

„Diskriminacija nastaje kada vas neko nepravedno i drugačije nego da nemate svoje lično svojstvo tretira u sistemu zakonodavstva, na radnom mestu, na ulici, u porodici. Diskriminacija je izvor koji naše predrasude pretvara u ponašanje kojim nanosimo nesreću drugim ljudima“, kazala je.

Podsetila je da je Zakon o zabrani diskriminacije u našoj zemlji teško donesen i naglasila da ako se ulože napori u primenu Zakona nakon javne rasprave onda ćemo imati Srbiju u kojoj će mnogima od nas biti mnogo udobnije da žive, jer će se osećati pravednije.

Na nacrtu dopuna i izmena Zakona o diskriminaciji radila su zajedno sa Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Ministarstvo pravde.

Ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević naglasila je da je borbi protiv diskriminacije neophodno pristupiti multidisciplinarno i multisektorski.

Prema njenim rečima, epidemija Kovid 19 još više je intezivirala različita pitanja na polju diskriminacije.

„Činili smo sve napore da te testove uspešno savladamo, a osnovni zadatak je bio zaštita zdravlja, ali i svih prava korisnika socijalne zaštite“, rekla je Kisić Tepavčević i dodala da je poseban akcenat bio na najranjivijim grupama – zaštiti prava nacionalnih manjina, poboljšanja položaja Roma, prava LGBT populacije, zaštite prava dece, prava žena i lica sa invaliditetom, sprečavanja zlostavljanja.

Kako je rekla, trenutno se radi na donošenju Strategije deinstitucionalizacije i razvoja usluga u zajednici i Strategije socijalne zaštite, kao i pratećih akcionih planova, u kojima će značajna pažnja biti posvećena sprečavanju i zaštiti od diskriminacije u odnosu na navedene grupe korisnika u sistemu socijalne zaštite.

Ministarka pravde Maja Popović podsetila je da je Zakon o izmenama i dopunama krivičnog zakonika stupio na snagu 1. juna 2017. godine, a da je tada uvedeno krivično delo polno uznemiravanje.

Prema njenim rečima, od stupanja na snagu do 31. januara 2021. godine, prijavljeno je 737 lica za to krivično delo.

U toku je sprovođenje 589 istraga, a podignuto je 136 optužnih akata, dok su sudovi u Srbiji doneli 95 osuđujućih presuda.

„Prepoznavanje žena u kategoriji zaposlenih koje mogu da se nađu u neravnopravnom položaju u odnosu na druge zaposlene veoma je važno pogotovu ako se zna da su žene često i dvostruko diskriminisane, jer su upravo one dominantne žrtve nasilja u porodici i u partnerskim odnosima i često ostaju u nasilnom okruženju upravo iz ekonomskih razloga“, kazala je Popović.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.