10 godina Istanbulske konvencije

Istanbulska konvencija pomogla je državama da stvore jednak sistem zaštite za žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, ali se još mora raditi na prevenciji i suzbijanju patrijarhalnih stereotipa, ocena je učesnika na današnjoj konferenciji povodom desete godišnjice usvajanja Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici je istakao da žene i devojke „i onlajn i oflajn moraju biti zaštićene u celom svetu“.

„Evropska unija u celom svetu podržava promene koje se tiču rodne ravnopravnosti“, rekao je on i dodao da EU Srbiji pomaže u primeni konvencije, te da rade i na pravosuđu kako bi nasilnici bili procesuirani.

Fabrici je naglasio da je rodna ravnopravnost cilj koji nigde u svetu nije postignut.

Istakao je da se „moraju učiniti još veći napori“ da se stvori svet u kom će žene i muškarci biti jednaki.

„U EU želimo da verujemo da smo pioniri u sprovođenju politike ravnopravnosti“, rekao je on.

Podsetio je da je sprečavanje rodno zasnovanog nasilja u Srbiji i jedna od stavki na putu ka EU, da se u toj borbi postavljaju visoki stadardi – radi se na otvaranju sigrunih kuća, davanju saveta, osnaživanju žena, ali i jačanju pravosuđa.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić je pomenula i zahvalila se ženama poslanicama, koje su kroz Žensku parlamentarnu mrežu podržale ratifikaciju Konvencije.

„Danas sa ovog skupa šaljemo poruku da ohrabrimo države da ratifikuju Konvenciju, jer je ona dobra za ljude. I za muškarce i za žene“, rekla je Čomić.

„Prokletstvo nasilja nad ženama koje ne prestaje ni u vreme pandemije, pokazuje da je potrebno povećati budžet za primenu politika, zakona i mera sprečavanja rodno zasnovanog nasilja“, izjavio je šef Kancelarije Saveta Evrope Tobijas Flešenkemper.

„Srbija koja je ratifikovala Konvenciju SE o sprečavanju i borbi privi nasilja nad ženama i nasilja u porodici 2013. godine – među prvima može da nam bude veliki oslonac i savetnik za povećanje broja zemalja obuvhaćenih tim dokumentom koji je zlatni stadard za zaštitu žena i devojčica“, rekao je Flešenkemper.

Članica grupe eksperata u SE za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO), Biljana Branković, navela je da se u mnogim zemljama zanemariju seksualno nasilje i prisilni brakovi, te da postoje propusti u krivičnom gonjenju, kazne su blage, nema evidencije žrtava.

„Femicid prestavlja veću opasnost nego globalni terorizam“, rekla je ona i izrazila uverenje da će u naredih 10 godina cela Evropa sprovoditi odredbe Konvecije koja može da menja i spasava živote.

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib je ocenio da Istanbulska konvencija ima veliki politički značaj.

„Nasilje je u porastu širom sveta, a dodatno je povećano tokom pandemije. Svrha Konvencije je stopiranje nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Međunaropdni standardi su osovina za zaštitu ljudskih prava“, rekao je ambasador.

Nemački ambasador je rekao da Konvencija omogućava i izvođenje počinilaca pred lice pravde, što je danas važnije nego ikada, jer je nasilje u porastu širom sveta pogotovo u vreme pandemije.

On je izrazio žaljenje zbog povlačenja Turske iz Istanbulske konvencije koja ju je prva ratifikovala 2012. godine.

Ambasadorka Portugala Virdžinija Pina podsetila je da Konvencija daje odgovor na fizičko, ekonomsko, psihološko i svako drugo nasilje.

Žalimo što neke zemlje potcenjuju značaj Konvecije misleći da su njihova domaća zakonodavstva snažna, rekla je ona i navela da je samit u Portu jasan znak da su Portugal i EU posvećeni tom pitanju i da žele da definišu odgovorajuće odgovore na izazove.

GREVIO će, kako je najavljeno, u ponedeljak objaviti izveštaj na temu nasilja nad ženama na 150 strana.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je rekla da je zakon iz 2017. godine o sprečavanju nasilja u porodici dodatno unapredio sistem zaštite.

„Ali nikako ne smemo da zatvorimo oči. Jesmo rešili mnoge pukotine u sistmu zaštite, ali najmanje smo uradili na prevenciji. Nijedan od ovih dokumenata neće vratiti majke i ćerke“, rekla je ona i dodala da okruženje i dalje podržava stereotipe koji nasilje nad ženama prihvataju kao deo tradicije i kulturnog obrasca.

Dodala je da je u narednim godinama najveći izazov promeniti glavni izazov „da je žena vlasništvo“.

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović predsedavala je prvom sednicom Radne grupe za izradu nove nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost i rekla da je put rodne ravnopravnosti uvek trnovit i sa puno opstrukcije.

„Put rodne ravnopravnosti je uvek bio trnovit, sa puno opstrukcija, ali verujem da ćemo svi dati maksimum da Srbija dobije strateški dokument koji je važan za celo društvo, da pokažemo kakvu Srbiju želimo. I to je zadatak svih nas, da ga zajednički realizujemo“, rekla je Mihajlovićeva, a saopštio njen kabinet.

Dodala je da je „ovo važan dan, jer se kreće u pripremu krovnog strateškog dokumenta o rodnoj ravnopravnosti“ i podsetila da je prethodna strategija izrađena 2016. i trajala do 2020. godine.

„Neke stvari smo uradili dobro i imamo kontinuitet, u nekim oblastima smo mogli biti efikasniji i sa boljom koordinacijom“, rekla je Mihajlović.

Dodala je da je počastvovana što radi sa ministarkom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordanom Čomić.

„Sa novom rodno senzitivnom Vladom, dobili smo novo ministarstvo, bez kojeg ne bismo u ovako kratkom periodu dobili nove zakone i strategije. Pred svima nama je odgovoran zadatak da u narednih par meseci pripremimo ovaj važan dokument i postavimo smernice kako da do 2030. razvijemo društvo u kojem će i žene i muškarci imati jednake mogućnosti“, rekla je Mihajlović.

Čomić je podsetila da je 22. aprila Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji će u maju biti usvojen u Narodnoj skupštini.

Navela je da strategija za rodnu ravnopravnost treba da jasno definiše naš san u Srbiji žena i muškaraca 2030. godine.

„Drugi deo posla koji će ova Radna grupa imati je da bude i graditelj realnosti, ne samo graditelj snova, ali bez snova nema ni realnosti“, rekla je ona.

Istakla je da je definisanje žena i muškaraca u novim ulogama pre svega razvojno pitanje Srbije.

„Naš doprinos radu ove Radne grupe biće upravo to kako da definišemo rodne uloge muškaraca i žena da bi bilo razvoja Srbije“, naglasila je Čomić.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.