Pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Boris Milićević smatra kako LGBTI zajednica ima najviše problema u ostvarivanju svojih prava, kao što je npr. bezbednost, porodični život.
– Naša država pokazuje da je u stanju da se suoči sa svim svojim izazovima i problemima, u šta se uveravamo i tokom vakcinacije stanovništva, gde se ulažu posebni napori da njom budu obuhvaćene i vulnerabilne grupe. LGBTI zajednica ima više problema u ostvarivanju svojih prava, kao što je npr. bezbednost, porodični život, a dešavaju se i slučajevi diskriminacije u mnogim sferama života. Možemo reći da postoje mnoga društva i države u svetu, pa čak i u Evropi, u kojima su mnogo gori uslovi za život za LGBTI osobe, ali je istina da mi još uvek nismo dostigli punu ravnopravnost u Srbiji. Siguran sam da Srbija ima tradiciju i želju da to ne bude tako (što pokazuje npr. kroz rezultate u poboljšanju položaja žena i Roma), a i siguran sam da nema budućnosti i održivog razvoja za Srbiju ako u njoj nismo svi ravnopravni, kaže Milićević za Espreso.
Na pitanje da li se oseća bezbedno u Srbiji nakon što je napadnut nožem, Boris kaže kako je preživeo neprijatno i stresno iskustvo, ali kako objašnjava, napadi na njega su se dešavali i ranije, i to više puta.
– Počinitelj je uhapšen i policija je prosledila predmet tužilaštvu dalje na odlučivanje. Nadam se da će i ostali državni organi koji se bave ovim slučajem da svoj posao rade ovako efikasno i da će počinitelj biti kažnjen, ne samo zato što to zaslužuje, već i zato što će to biti poruka za sve građane, ali i radnike u državnoj upravi. Naravno da je vrlo neprijatno i stresno kada doživite to da vam neko ugrozi bezbednost neposredno pred kućnim pragom, ali meni se to dešavalo više puta, tako da umem da se nosim sa takvim situacijama. Izabrao sam odavno da se bavim nekim nepopularnim stvarima, zbog čega može da mi bude ugrožena bezbednost. Neću da kažem da ja snosim odgovornost za to što mnogi u Srbiji ne razumeju koncept ljudskih prava toliko da dopuštaju sebi da fizički napadaju ljude sa kojima se ne slažu u mišljenju, ali mislim da je Srbija za generalnu populaciju vrlo bezbedna zemlja. Mene više brine porodično nasilje, vršnjačko nasilje, a najveći problem je stanje mentalnog zdavlja čitave nacije koje je ugroženo zbog covid-19 krize koja traje ovako dugo. Čitavo društveno tkivo je pokidano, relacije između delova i članova društva su pokidane, stari mehanizmi ličnog i društvenog nošenja sa situacijama i problemima koji su nekad važili više ne važe, tako da mnogi u društvu mnogo lakše se odlučuju za nasilnu reakciju nego što je to pre bilo moguće.
Kada su u pitanju prava ove kategorije građana u Srbiji, Boris kaže da se naša zemlja nalazi „negde u sredini“.
– Mi smo u nekoj sredini, što ne sme da zadovolji ni društvo ni LGBTI zajednicu. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pripremili su set od tri antidiskriminaciona zakona, o rodnoj ravnopravnosti, o zabrani diskriminacije i o istopolnim zajednicama. Ova prva dva su već na dnevnom redu Skupštine, a nadam se da će i treći stići na red. Sva tri zakona jačaju mehanizme za kreiranje politika ravnopravnosti i odbranu od diskriminacije, tako da će njihovim usvajanjem Srbija značajno poboljšati položaj svih ugroženih društvenih grupa, ali i svoj ugled i dostojanstvo u zajednici evropskiih naroda i u čitavom svetu, objašnjava Boris.
Smatra da bi usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama pokazalo na simboličnom nivou da država Srbija poštuje načelo ravnopravnosti, da priznaje sve specifičnosti egzistencije svih svojih građanki i građana.
– Ovaj čin bi bio poruka svim građankama i građanima, a ne samo LGBTI zajednici. Za samu našu zajednicu ovo ne bi omogućilo samo ostvarivanje nekih materijalnih prava, kao što su nasleđivanje ili podela zajednički stečene imovine, već i čin dobre volje naše države prema svima nama. Poznajem suviše LGBTI osoba, koji su dobri ljudi koji su mnogo doprinosili našem društvu, a koji su odlučili da napuste svoju porodicu, domovinu, poslove, prijatelje, kako bi potragu za srećnim životom nastavili negde drugde. Ovo je neljudski, protiv svih principa našeg naroda i države i siguran sam da će se to promeniti.
Na pitanje kako je doživeo porodičnu šetnju u organizaciji „Dveri“ koji se protive između ostalog i usvajanja Zakona o istopolnim zajednicama, Boris objašnjava da ih ne doživljava kao pretnju.
– „Dveri” su beznačajan ekstremno-desničarski politički pokret koji je i tzv. porodičnom šetnjom pokazao svoj uticaj i snagu. Čak su i parade ponosa masovnije od tog njihovog bednog pokušaja sakupljanja političkih poena zauzimanjem homofobičnih stavova i politika. Sva istraživanja pokazuju da naše građanke i građani imaju mnogo više razumevanja za probleme LGBTI zajednice, gde samo usvajanje dece i priznavanje istopolnih zajednica predstavlja predmet diskusije, ali odavno je prošlo vreme kada se moglo politički profitirati na tvrdim negativnim stavovima o ovom pitanju. Boško Obradović i njegovi saradnici pokazuju političko slepilo kada sav svoj javni nastup zasnivaju na homofobiji.
Kako je dodao, država Srbija je stvorila dovoljno mehanizama i institucija za zaštitu ravnopravnosti, ali se to vrlo slabo primenjuje.
– Možda ću reći nešto vrlo nepopularno, ali moje mišljenje je da prvo mi građani moramo da se promenimo, da bi se desila društvena promena. Država Srbija je stvorila dovoljno mehanizama i institucija za zaštitu ravnopravnosti, ali se to vrlo slabo primenjuje. Žrtve ne prijavljuju slučajeve, što je donekle i razumljivo, pošto institucije često neefikasno rade svoj posao u zaštiti žrtava. Ali, opet, mi koji jesmo ili možemo biti žrtve diskriminacije i nasilja moramo mnogo upornije da se borimo. Sloboda nigde nije dobijena na tacni, za nju se svuda i uvek borilo. Uvek tako bilo, uvek će tako i biti, objašnjava Milićević.
Boris Milićević 