Društveni dijalog na temu sistema socijalne zaštite u Republici Srbiji

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić rekla je u četvrtak na tematskom društvenom dijalogu posvećenom sistemu socijalne zašite u Srbiji da skup ima za cilj da se unapredi funkcionisanje centara za socijalni rad, te produktivniju saradnju sa civilnim društvom.

„Danas smo ovde da detaljno uporedimo sve naše činjenice, kritike, predloge i planove o tome kakvo je stanje socijalne zastite u Srbiji, šta je ono što može da se menja, koliko se novca troši iz budžeta… Želimo da dođemo do kompromisa“, naglasila je Čomić.

Na pitanje novinara da prokomentariše navode pojedinih nevladinih organizacija da nije bilo dijaloga kada su se donosile socio-ekonomske mere, Čomić kaže da je vlada Srbije posvećena dijalogu, ali i da 20 organizacija civilnog društva neće da učestvuje u savetodavnom procesu.

„Sve to što su civilna društva imala kao primedbu, imali su u okviru svojih saopštenja. Za njih naša vrata ostaju otvorena, kao i za sve druge koji za sada ne učestvuju u dijalogu“, istakla je Čomić.

Dodala je da je ovo treći dijalog za sedam meseci organizovan na inicijativu civilnog društva i da je obaveza ministarstva da odgovori na njihove zahteve.

„Videćemo šta će biti obavezujući zaključci i preporuke i za ljude na javnoj vlasti i za civilno društvo“, rekla je Čomić.

„Ministarstvo za ljudska i manjinska prava prihvatilo je inicijativu kordinacje organizacija civilnog društva koji se bave socio-ekonomskim pitanjima, i u okviru svojih nadležnosti organizacija društvenih dijaloga je zamolilo za saradnju i Ministarstvo za rad, socijalna i boračka pitanja da bismo danas kroz dijalog detaljno uporedili sve naše činjenice, utiske, percepcije, predloge, kritike, i možda i planove o tome kakvo je stanje socijalne zaštite u Srbiji, šta je ono što može da se menja, koliko se novca troši iz budžeta svih nivoa za socijalnu zaštitu, koliko pažljivo ministarstvo za rad, socijalnu politiku, boračka i socijalna pitanja radi sve ono što je potrebno ljudima u stanju visoke socijalne potrebe, da bi nadam se kroz dijalog, zajedno došli do kompromisa kako bi omogućili da bolje rade centri za socijalni rad, da bolje bude saradnja sa civilnim društvom, i najvažnije od svega da učinimo nešto dobro za sve neposredne korisnike socijalne zaštite u Srbiji“, rekla je ministarka Čomić.

„Sve ustanove socijalne zaštite su za vreme epidemije radile, kao i sada u maksimalnom kapacitetu, a u poslednjih godinu dana povećan je broj zaposlenih u tim ustanovama za više od 800 ljudi, što je dodatno poboljšalo socijalnu zaštitu“, poručila je u četvrtak ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević.

Ona je rekla da je socijalna sigurnost najugroženijih kategorija stanovništva jedan od prioriteta rada vlade, kao i za resorno ministarstvo, te da je izdvajanje za tu namenu veliko, ali ograničeno.

„Moramo racionalno da usmerimo finansijska sredstva onima kojima je pomoć najpotrebnija. Sve vreme tokom epidemije isplaćivanje socijalnih prava nije kasnilo, bilo je u kontinuietu“, rekla je Kisić na društvenom dijalogu koji je organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Ministarka je navela da se trenutno radi na izradi više strateških dokumenata, poput strategije socijalne zaštite za 2021-2026, kao i izmeni nacrta Zakona o socijalnoj zaštiti.

„Izrada dokumenata će nam omogućiti da efikasnije i racionalnije usmerimo sve aktivnosti za najugroženije“, poručila je Kisić.

„Bez obzira koliko su velika sredstva za pružanje socijalne zaštite, ona su uvek limitirana. I upravo naša uloga jeste kako da ta finansijska sredstva usmerimo upravo prema onima kojima je pomoć najpotrebnija. Znate da smo na početku godine, praktično nakon više decenija usvojli Zakon o socijalnim kartama. I upravo uspostavljanje registra socijalna karta će nam omogućiti i proaktivno delovanje i na osnovu identifikovanja socio-ekonomskog statusa pojedinca. Bićemo u stanju da upravo prepoznamo one kojima je naša pomoć najpotrebnija“, kazala je ministarka Kisić Tepavčević.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uvek je otvoreno za dijalog i sve konstruktivne predloge koji vode unapređenju sistema socijalne zaštite u Republici Srbiji, socijalnoj sigurnosti i dobrobiti svih njenih građana, poručila je ministarka.

Prof. dr Kisić Tepavčević je rekla i da u najvećem broju ustanova socijalne zaštite virus covid19 nije uspeo da uđe, čemu su najviše doprineli zaposleni u tim ustanovama, koji su pravi heroji pandemije.

Podsećajući da je proces vakcinacije u našoj zemlji počeo u gerontološkim centrima, Kisić Tepavčević je rekla da je u tim ustanovama obuhvat vakcinacije oko 90 odsto, dok je među zaposlenima taj procenat oko 80 odsto, što je najbolji obuhvat kada su u pitanju profesionalne kategorije.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković rekao je da je u budžetu za ovu godinu posebna pažnja posvećena opredeljivanju sredstava za dečju, boračko-invalidsku, socijalnu zaštitu, za poboljšanje učeničkog i studentskog standarda, za sportske stipendije, nagrade i priznanja.

On je naveo da je rebalansom budžeta za ovu godinu opredeljeno više od 141 milijarde dinara za najugroženije kategorije.

„Ubedljivo najviše novca je planirano za zaštitu porodice i dece, više od 64 milijarde, kao i za korisnike socijalne zaštite, u iznosu većem od 26 milijardi dinara. Između ostalog, za obavljanje delatnosti ustanova socijalne zaštite opredeljen je iznos od oko 21 milijarde dinara“, rekao je on.

Osvrnuo se i na pravovremenu reakciju države na pandemiju virusa korona i istakao da je zdravstveni aspekt nemerljiv, jer se pokazalo da od njega zavisi ekonomski oporavak.

„Naša država je do sada, uprkos najvećoj zdravstvenoj i ekonomskoj krizi ikada, uspela da blagovremeno reaguje i smanji negativne posledice koje je izazvala pandemija virusa korona. Osim obezbeđivanja adekvatnih zdravstvenih kapaciteta, neophodnih lekova, respiratora, izgradnje dve kovid bolnice prošle i još jedne koja se gradi ove godine, građani na raspolaganju imaju četiri vakcine“ naveo je Stanivuković.

Dodao je da se država pre pandemije ponašala domaćinski i odgovorno, što je uslovilo mogućnost za izdvajanje velikog novca za pomoć privredi i građanima.

„Imali smo četiri godine suficit u budžetu i napravili smo rezerve za krizne situacije. Računajući dva paketa pomoći prošle i treći ove godine, država je ukupno izdvojila oko 8 milijardi evra, i to prvi put u istoriji“, podsetio je Stanivuković.

On je naglasio da su uprkos teškoj situaciji u kojoj se našao ceo svet, posebna pažnja posvećena najugroženijim kategorijama.

Državni sekretar je podsetio i da su ove godine preduzeća dobila tri polovine minimalne zarade za oko milion i 200 hiljada zaposlenih, kao i da je predviđena dodatna sektorska podrška, te napomenuo da su mere proizvele zadovoljavajući efekat, pošto je sačuvana privreda, kao i životni standard građana.

Naš je cilj, kaže, prevazići trenutne rezultate i „Zato uspevamo da i pored borbe protiv posledica virusa korona izdvajamo nikad veći novac za kapitalne investicije, ove godine čak 7,2 odsto BDP-a na nivou opšte države“.

„Naša zemlja ne odustaje ni od projekta Srbija 2025, koji podrazumeva dodatna ulaganja od 14 milijardi evra, što treba da dovede do povećanja plata i penzija“, napomenuo je i dodao da je planirano da za četiri godine prosečna plata bude 900, a prosečna penzija oko 430 evra.

U Srbiji će , dodao je, do kraja godine biti u izgradnji čak osam auto-puteva, što će uz izgradnju ostale planirane infrastrukture, još više podstaći dolazak stranih investitora.

Stanivuković je ocenio da brojke govore da se očekuje rast veći od 6 odsto do kraja godine, čime se otvara prostor za razmišljanje o povećanju plata i penzija.

„Sa aspekta socijalnih davanja, veći rast i unapređenje privrednog ambijenta Srbije, uz povećanje plata i penzija, vodi do mogućnosti za još veća izdvajanja za najugroženije kategorije stanovništva. Država će nastaviti da na pravi način brine o onima kojima je to najpotrebnije i od toga nikada nećemo i ne smemo odustati“, zaključio je Stanivuković.

Na Tematskom društvenom dijalogu o sistemu socijalne zaštite govorili su i stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, stalna predstavnica UNDP u Srbiji Fransin Pikap, predsednik Crvenog krsta Srbije Dragan Radovanović…

Obavezujuća postupanja dogovoreni od strane organizacija civilnog društva, predstavnika nadležnih Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva za brigu o porodici i demografiju 10 juna 2021. godine

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja će u postupak izrade Strategije socijalne zaštite u Republici Srbiji i politika socijalne zaštite uključiti organizacije civilnog sektora u cilju unapređenja teksta Strategije. Ova Strategija biće zasnovana na reviziji postojećeg sistema socijalne zaštite sa aspekta Revidirane evropske socijalne povelje, Evropske konvencije o ljudskim pravima i Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, kao i na ustavnim garantijama ljudskih prava u Republici Srbiji.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja će u saradnji sa drugim nadležnim ministarstvima pripremiti izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti koje će povećati obuhvat i unaprediti adekvatnost novčanih davanja usmerenih na siromašne.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja će inicirati razvoj metodologije referentnog budžeta u skladu sa zajedničkom EU metodologijom kako bi se, na osnovu razvijene metodologije odredio minimalni iznos finansijskih sredstava potreban za adekvatno učešće u društvu.

Organizacije civilnog društva predložiće Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da hitno razmotri stavljanje van snage važeće Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći, a Ministarstvo će otpočeti proces izrade analize efekata primene Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći radi osmišljavanja i razvoja aktivacije korisnika sistema socijalne zaštite, sa posebnim akcentom na korisnike novčane socijalne pomoći, a uzimajući u obzir standarde i dobre prakse EU u ovoj oblasti, principe u okviru Evropskog stuba socijalnih prava i međunarodno preuzete obaveze u oblasti ljudskih prava.

Nadležna ministarstva će sprovesti analizu kako bi se utvrdili razlozi za kontinuirano smanjenje broja dece koja primaju dečiji dodatak i usaglašavanje u politici dečijeg dodatka kojima bi se unapredio ovaj sistem, povećala njegova adekvatnost u srednjoročnom periodu, uključujući i decu većeg reda rođenja i decu iz posebno ugroženih grupa.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo za brigu o porodici nastaviće rad na unapređenju koordinacije u oblasti socijalne zaštite.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja će u saradnji sa Ministarstvom finansija analizirati pitanja materijalnog položaja zaposlenih u sistemu socijalne zaštite i popunjenosti radnih mesta, te osmisliti načine za povećanje broja socijalnih i drugih radnika u onim centrima za socijalni radi i ustanovama socijalne zaštite u kojima je to potrebno.

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju u saradnji sa Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja hitno će razmotriti resurse i standarde rada u centrima za socijalni rad i svim ustanovama socijalne zaštite koje imaju poverena javna ovlašćenja i obavljaju stručne postupke procene i planiranja.