Kultura dijaloga u medijima – civilno društvo i mediji

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovalo je 14. društveni dijalog, ovog puta na temu „Kultura dijaloga u medijima – civilno društvo i mediji“ u Palati Srbija. U dijalogu su učestvovali predstavnici Vlade, medijskih udruženja, međunarodne zajednice i civilnog sektora.

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković poručila je da su dobro informisani građani preduslov za postojanje uređenog i demokratskog društva.

Gojković je naglasila da je ubrzani razvoj medijskih tehnologija stvorio mogućnost za pravovremeno informisanje javnosti o brojnim temama i za aktivno učešće pojedinaca, organizacija i grupa u najrazličitijim vidovima društvenog života, ali i posebne izazove.

Ona je izrazila žaljenje zbog odluke dela civilnog društva da ne učestvuje i ne vodi otvoreni razgovor o razlozima njihovog nezadovoljstva.

Ministarka kulture je naglasila da dijalozi služe tome da naučimo da razgovaramo, da dobro slušamo jedni druge, da barem pokušamo da razumemo stav jedni drugih i da ne mislimo da smo uvek baš mi u pravu, jer inače nema dijaloga niti razumevanja stavova.

„Brojna savremena istraživanja bave se uticajem medija na oblikovanje vrednosti i strukturu društva. Bez obzira na razlike u pristupu i rezultate, svim ovim istraživanjima zajedničko je da prepoznaju ključnu ulogu medija u formiranju javnog mnjenja i u izgradnji stabilnog, pluralističkog i modernog društva“, dodala je Gojović.

Podsetila je da je u avgustu 2014. godine donet set medijskih zakona koji su potpuno usklađeni sa evropskom regulativom i dodala da resorno ministarstvo sada radi na izmeni i dopuni Zakona o javnom informisanju i medijima, a da Radnu grupu čine predstavnici državnih organa i novinarskih i medijskih udruženja.

Istakla je da uključenje značajnog broja reprezentativnih aktera bitno doprinosi dijalogu i jačanju međusobnog poverenja na medijskoj sceni i da Ministarstvo nikoga nije odbilo ko je pokazao zainteresovanost da učestvuje.

Dodala je da je krajem prošle godine Vlada formirala još dve radne grupe, jednu za bezbednost i zaštitu novinara i drugu za praćenje sprovođenja Akcionog plana za primenu Strategije javnog informisanja sa ciljem stvaranja povoljnog okruženja za slobodu informisanja i ostvarivanje javnog interesa.

„Posebno želim da skrenem pažnju da je u Strategiji razvoja sistema javnog informisanja prepoznato da mediji civilnog društva mogu biti dobar model medija u Republici Srbiji, koji može efikasno popuniti praznine u informisanju na lokalnom i regionalnom nivou, kao i prostor između komercijalnih medija i javnih medijskih servisa“, navela je ministarka kulture.

Gojković je ocenila da bi izmenama i dopunama krovnog zakona u oblasti javnog informisanja trebalo da se omogući štampanim i onlajn medijima, koji su u najvećoj ekspanziji, da budu registrovani kao mediji civilnog društva i izrazila nadu da će rezultati biti u tom pravcu.

Na tematskom društvenom dijalogu u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, učestvovali su i ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, predsednica Fondacije „Beogradski fond za otvoreno društvo“ Sonja Liht, šef misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu i drugi.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović naglasila je da su evrointegracije transformativni proces za celo društvo, te da je važno da učešće u dijalogu kao osnovi demokratskog društva uzmu svi, čak i oni koji se protive i ne slažu.

„Ne moramo imati poverenje jedni u druge, ali moramo u dijalog kao osnovnu formu demokratske komunikacije i društva koje hoće da se gradi i napreduje kao demokratsko, a verujem duboko da to Srbija i jeste i što naš proces EU i pokazuje“, rekla je Joksimović.

Ona je rekla da je važno da učešće uzme i deo civilnog društva koje je protiv evropskih integracija i oni koji su proklamovani kao proevropski, a nisu zadovoljni što procesom ne upravljaju druge vlade, ili političke stranke.

„Sve je to legitimno i svi moraju biti deo dijaloga“, rekla je Joksimović.

Dodala je da je važno da se svi upoznaju sa načelima nove metodologije.

Najavila je plan Ministarstva da sa organizacijama civilnog društva, okupljenim pre svega u Nacionalnom konventu, organizuje seriju tematskih sastanaka kako bi približili elemente nove metodologije koja akcenat stavlja na vladavinu prava i, u tom kontekstu, i ulogu civilnog društva i medija i medijskih sloboda.

Ministarka je naglasila da je to zaista posao za sve nas.

Izrazila je nezadovoljstvo činjenicom da se na skupu čulo da deo NVO i organizacija civilnog društva ne želi i smatra nelegitimnim svaku vrstu dijaloga sa predstavnicima Vlade Srbije.

Dodala je da ne zna sa kog stanovišta to govore, sa moralnog, etičkog, političkog.

Time, navodi, duboko pokazuju da nisu spremni na dijalog i sa određenim brojem građana koji su na izborima procenili ili izmerili i dali podršku pravcima vođenja politike, koji su u ovom trenutku predominantno većinski.

Prema njenim rečima, ta nespremnost pokazuje ranjivost civilnog društva, ne samo u Srbiji već i Evropi i svetu.

Dodala je da o tim organizacijama često mislimo kao o prostoru totalne tolerancije i saradnje, iako su nekada potpuno fragmentirani i nisu imuni na deficit demokratskog kapaciteta, a što je, podseća i osobina i brojnih političkih partija.

„Zato mislim da je greška ne doći na otvoren poziv resornog ministra, sa argumentom da to nije legitimno“, rekla je Joksimovićeva i dodala da je i to domokratija.

Ministarka je izrazila uverenje da će Srbija do kraja godine načiniti nekoliko važnih koraka na polju evrointegracija, s obzirom da je u skladu sa novom metodologijom otvoren Klaster jedan, koji je važan, jer on, naglasila je, meri napredak.

„Pripremili smo sve za Klaster tri i Klaster četiri“, ponovila je Joksimovićeva, koja je naglasila da je važno da i mediji i civilno društvo učestvuju u tom procesu „kako god žele – da li kritički, da li pozitivno, da li konstruktivno ili sa potpunom negacijom važnosti procesa“.

O tome mora da se razgovora, rekla je i dodala da je upravo zato u samu strukturu pregovaračkog procesa ugrađen instrument učešća civilnog društva, pre svega kroz redovne konsultacije.

„Predvideli smo pojačano učešće eksperata iz različitih oblasti NVO sektora. Verujem da ćemo na obostranu dobit građana i evropskog puta intenzivirati proces u ovoj godini“, rekla je ministarka.

Kao dobar podatak iznela je poslednje istraživanje urađeno krajem jula i početkom avgusta, koje kaže da bi se 57 odsto građana, da je referendum sutra, izjasnilo za članstvo u EU.

Dodala je da bi 30 odsto njih bilo protiv, a između 12 i 13 odsto misli da ne bi glasalo.

„Još važnije je da je podršku reformama kroz evrointegracije izrazilo 83 odsto građana. Prvi put imamo izvanredan rezultat preko 45 odsto građana zna da je EU najveći donator a 50 odsto zna za neki od projekata koje je finansirala EU“, rekla je Joksimovićeva.

Prema njenim rečima, sve to je pokazalo da mediji, predsednik Srbije, predsednica Vlade, ministarstva – „svi koji su uhvatili novu metodlogiju, kao novi zamajac za ceo proces, novu šansu i prostor, već imaju pozitivne rezultate“.

Ambasador SAD Entoni Godfri ocenio je kao opasno obeležavanje novinara kao stranih agenata ili medija da su pod kontrolom Stejt departmenta i naglasio da je to strategija koja će Srbiju udaljiti od EU.

„To je opasno. Video sam to i ranije To je tipična strategija Kremlja i to će Srbiju odvesti dalje od strateškog prioriteta – članstva u EU“, rekao je Godfri pred početak društvenog dijaloga.

SAD sa ponosom, navodi Godfri, podržavaju nezavisno novinarstvo i slobodno udruživanje.

Komentarišući odluku Tvitera da označi pojedine medije kao one koji sarađuju sa Vladom Srbije, ali i ono što se dogodilo bivšem predsedniku SAD Donaldu Trampu, Godfri je naglasio da je Tviter privatna kompanija.

Godfri je u izjavi novinarima naglasio da su nezavisni novinari i organizacije civilnog društva patriote, a ne izdajnici, i da oni smatraju, pa i po cenu ličnog rizika, da građani treba da budu informisani.

On je podsetio da je Tviter je u jednom trenutku suspendovao i nalog predsednika SAD, jer nije poštovao pravila kompanije, a kako je dodao, njegov lični nalog obeležen je kao vladin nalog.

Povodom današnjeg skupa, američki ambasador je rekao da ga zabrinjava manjak učesnika dijaloga i pozvao vlasti da pomognu u stvaranju klime u kojoj se debata neslaganja i diskusije neće tretirati kao nepristojne reči.

Siguran sam da je današnji skup veliki korak u tom smislu, rekao je Godfri.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić rekla je da Ministarstvo i ovom skupom pokazuje da je alat za demokratske promene u Srbiji.

Nemamo pravo da radimo ništa drugo osim da pozivamo na dijalog, rekla je Čomić i dodala da je danas tema kakvo je stanje po pitanju medija i civilnog društva u Srbiji i kako ko može da pomogne.

Prema njenim rečima, pitanje je da li kultura dijaloga odražava stanje u društvu ili je takva kultura dijaloga nametnuta.

Na pitanje novinara kako komentariše to što predsednik Srbije medije etiketira kao tajkunske, kao i neki poslanici, Čomić je rekla da je čvrst stav Ministarstva da ne komentariše izjave o izjavama, jer niko nema koristi od toga.

To što imate manir da izgrdite nekoga, to je manir koji nije koristan, smatra Čomić, koja je navela da bi tog nekoga lično pitala „druže“ što si to uradio ili rekao.

Na pitanje da li bi predsednika Aleksandra Vučića pitala sa „druže što ste to rekli“, Čomić je kazala da bi pitala novinara zašto insistira na konstrukciji koja nije kultura dijaloga, a da bi i predsednika i sve koji su pored njega pitala zasto je nešto urađeno.

Kaže da su komentari poslanika odgovornost predsedavajućeg parlamenta.

Izaslanica predsednika Srbije Suzana Paunović rekla je da su dve teme ključne – da li postoji spremnost da kroz dijalog menjamo sebe i priznamo gde grešimo i da li postoji spremnost za međusobno uvažavanje i izgradnju društva u kojem će dijalog postati ključna tema i obeležje društva.

Kako je rekla, na nevladin sektor se gleda kroz ulogu koju imaju – da budu korektivni mehanizam, a da Vlada Srbije prepoznaje značaj civilnog društva i doprinos civilnog sektora, ali da postoji prostor za unapređenje dijaloga i da zna da je taj dijalog moguć.

Paunović je istakla da je na skupu trebalo da bude savetnica predsednika za medije Suzana Vasiljević, ali da zbog hitnih obaveza nije mogla da prisustvuje.

Šef Misije OEBS-a Jan Bratu slobodu dijaloga je označio kao značajnu, i podsetio da misija i u cilju kreiranja kultre dijaloga i slobodnog iznošenja različitog mišljena radi s vlastima, medijima i novinarima.

Naglasio je da kvalitetno novinarstvo podrazumeva istinitost, iskrenost, integritet i saosećanje, i dodao da im je cilj jačanje medija i organizacija civilnog društva.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić zatražio je u ime 60 organizacija da ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić prepozna, osudi i spreči napade na organizacije civilnog duštva i medije koje sprovodi vlast.

On je istakao da je položaj medija i nevladinih organizacija odavno ocenjen kao nepovoljan u međunarodnim izveštajima i da su ponovo meta žestoke kampanje koju je poveo predsednik države, a nastavili mediji.

Bodrožić je rekao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo lažne optužbe na račun medija, navodeći da su tajkunski, da ne plaćaju porez i da se bune kada treba da ga plate.

“Za razliku od provladinih medija, poput Pinka, organizacije civilnog društva plaćaju porez i podnose izveštaje”, istakao je Bodrožić.

On je pozvao javnost da im se pridruži u borbi za vrednosti, međunarodne predstavnike da se odrede prema kampanji koja se sada vodi protiv medija, a Gordanu Čomić da spreči ovakve kampanje, umesto da pokreće proces bez ishoda.

Predstavnica Udruženja novinara Srbije (UNS) Jelena Spasić istakla je da se u tekstovima koji se pojavljuju o pojedinim medijima u poslednjih nekoliko dana piše o istraživanju koje je “smešno”, jer pogrešno navodi i godinu kada je UNS osnovan, ali da je pitanje cilja pisanja o donacijama koje mediji i udruženja dobijaju.

Ona je ukazala da je ranije grupa medija i organizacija civilnog društva bila u procesu ispitivanja “pranja novca i finansiranja terorizma” i da nisu dobili jesu li ili nisu.

Nekadašnji državni sekretar za informisanje Saša Mirković ukazao je na skupu da Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje prijavljivanje novca dobijenog od organa javne vlasti, ali i javnih preduzeća i da nije primetio da postoje izveštaji o tome.

Kako je rekao, bilo bi značajno da se vide i te informacije, kako bi se dobio balans, jer se danas u medijima može čitati samo o donacijama koje pojedini mediji dobijaju iz inostranstva.

On je ukazao da je Srbija na listi Reportera bez granica pala oko 40 mesta i da je to poražavajuće šta god ko mislio o toj listi.

Mirković je ocenio da u zakonima u Srbiji postoje svi preduslovi za izgradnju otvorenog i tolerantnog društva, ali da nešto nedostaje i da je to politička volja, te podsetio na reči ministarke koja je organizovala skup Gordane Čomić kada je preuzela mandat da želi da se rečenica da Srbija ima dobre zakone, ali se ne primenjuju izbriše iz upotrebe i da se plaši da je sve daleko od toga da donete odluke moraju da se primenjuju.

On je kazao i da ne treba praviti spiskove lepih želja u zakonima i strategijama koje će hvaliti međunarodna zajednica, već da se radi na tome da se premoste prepreke, istakavši i da kritičke medije ne treba posmatrati kao političke protivnike.

Pravni ekspert Milan Antonijević ukazao je da uvek brine pravljenje spiskova na kojima se nalaze pojedini mediji i organizacije.

On je naveo da treba govoriti o etiketiranju novinara i predstavnika udruženja gradana u medijima, kao i o onim koji dolaze iz Vlade i Skupštine.

Naglasio je da bi skup trebalo da da doprinos u zaustavljanju targetiranja ljudi u medijima.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ocenila je da napadi na civilno društvo i medije jesu znak oslabljene demokratske kulture i bolesti demokratije u Srbiji.

Profesor Vladimir Vuletić ocenio je da je dijalog civilizacijsko dostignuće, kao i kanta za otpatke ali da je i dalje ne koriste svi.

Kako je rekao, on nije bio impresioniran pristupom organizacija civilnog društva javnim servisima, jer je pristup bio imperativan i često bez znanja o zakonskom okviru u kojem funkcionišu.

Vuletić je dodao da organizacije civilnog društva ohrabruje da ukazuju na ono što u medijskim servisima nedostaje i da veruje da će se tim zahtevima izaći u susret.

Snimak današnje sesije društvenog dijaloga možete pogledati OVDE.

OBAVEZUJUĆA POSTUPANJA

Svi učesnici današnjeg društvenog dijaloga razumeju zabrinutost civilnog društva u Srbiji i pozivaju sve učesnike u političkom i javnom životu Srbije, nosioce javnih funkcija, da unaprede javnu komunikaciju napuštajući uvredljivu retoriku. Država Srbija će ohrabriti jačanje uloge medija i civilnog društva kroz:
1. Кreiranje strateških i zakonodavnih akata kroz otvoren, inkluzivan i transparentan širok pristup zainteresovanih strana
2. Кreiranje pozitivnog pravnog okvira u smislu prepoznavanja uloge medija i civilnog društva u ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja i medija
3.Кreiranje pozitivnog okruženja za delotvoran rad civilnog društva i medija kroz jačanje kapaciteta ovih ciljnih grupa ,organizaciju radionica, vebinara, treninga i sl.
4. Jačanje svesti javnosti o značaju društvenog dijaloga i uloge partnerstva države, civilnog društva i medija.
Predstavnici civilnog društva, udruženja medija i novinarskih sindikata, učesnici današnjeg društvenog dijaloga, očekuju da današnji dijalog i njegovi pozitivni pomaci omoguće učešće svih predstavnika civilnog društva i medijskih udruženja u narednom društvenom dijalogu koji bi trebalo da se održi do kraja 2021. godine.