U Srbiji se na nasilje ne gleda kao na nešto protiv čega se mora boriti svim sredstvima i to je problem već decenijama.
Često kažem da Srbija vodi neku vrstu građanskog rata protiv žena kada uzmemo u obzir broj slučajeva femicida i nasilja nad ženama koji kao da govori da nam žene nisu potrebne.
U slučaju ubistva Noe Milivojev kada sam video obaveštenje da je nestala odmah sam posumnjao u najgore, kao i da je počinilac njen partner.
Međutim, životno iskustvo ili teorijsko znanje nisu dovoljni da se odmah uleće u nečiji stan.
Siguran sam, ako su učinjeni neki propusti u policijskoj istrazi, da unutrašnja kontrola i MUP to mogu da utvrde i sankcionišu.
Dužnost je medija i društvenih mreža da se bore protiv govora mržnje na internetu.
Mi sada već imamo informatička rešenja u oblasti veštačke inteligencije koja bismo mogli da iskoristimo za efikasnu borbu protiv ovog problema.
Međutim, oni koji koriste govor mržnje su „korisne budale“ koje društva koriste da bi se obračunavala sa pojedincima i grupama.
Boris Milićević 