Nekada davno kao zli poručnik Milićević vrlo često sam išao na rejv ove (prvi mi je bio avgusta 1991. godine u Camden Palace-u u Londonu).
Onda sam počeo da se povlačim u sebe, da se sklanjam od svih, tako da je zli poručnik okačio plesne cipele o klin. Posle dužeg vremena sinoć sam kroz inkarnaciju seksi zlog pomoćnika Milićevića konačno otišao na rejv.
Osim što sam se veličanstveno proveo, dobio sam još veličanstveniji kompliment.
Priđe mi promoterka nekih proizvoda da me anketira. Pristanem pošto je verovatno plaćaju po učinku, a ja sam nežna duša.
Butka ona tamo po njenom tabletu i prvo što treba je da upiše u koju starosnu grupu spadam. I zamislite njenog bezobrazluka – bez da me pita ona klikne na polje 35-44 godine.Ja se tu skoro pa uvredim.
Šta ona misli? Da sam ja neki balavac?! Odmah je opomenem da ispravi grešku i kažem joj da imam 50 godina.Razumem sve, ali ako može bez uvreda.
Mnogima, pa i sebi sam lep, zgodan, očuvan, mladolik. Za to je dokaz i što su mi dva muškarca sumnjive seksualnosti prišla i rekla da lepo izgledam.
Doduše, jedan me je vrbovao za opoziciju, što sam duboko konsterniran odbio sa indignacijom, rekavši mu da ne trošim energiju na propale političke projekte.
Inače, žurka je bila odlična, igrao sam preko četiri sata kao Barašnjikov, napio se od dva i po piva, a bašta Sava centra je odličan prostor.
Ako neko od vas poznaje Miškovića lično, da ga pozdravi od mene obavezno i zahvali mu se što je od prostora pokrivenog limenim krovom napravio prostor građen od čvrstog materijala.
Boris Milićević 