Švedska je prešla sa štampanih udžbenika na digitalne uređaje 2009. godine kako bi pripremila nove generacije na vrli novi svet u kome dominira tehnologija.
Međutim, petnaest godina kasnije, zabrinuta zbog negativnih uticaja digitalnog učenja Švedska je preispitala ovaj pristup.
Istraživanja ukazuju da čitanje sa ekrana može izazvati zamor očiju, smanjenu koncentraciju i slabije razumevanje u poređenju sa čitanjem štampanog teksta.
Digitalni uređaji u učionicama pokazali su se kao smetnja, jer učenicima često skreću pažnju na igrice ili internet.
Sve ovo izazvalo je zabrinutost zbog njihovog uticaja na društvene veštine učenika, sposobnost pažnje i rezultate u usvajanju gradiva i uspeha.
Roditelji i nastavnici su izrazili nezadovoljstvo, ističući kako se digitalni uređaji često koriste za svrhe koje nisu obrazovne.
Kao odgovor, Švedska je uložila 104 miliona evra od 2022. do 2025. godine kako bi ponovo uvela štampane udžbenike u škole.
Cilj ove investicije je da obezbedi da svaki učenik ima papirni udžbenik za sve predmete, kao i da podrži napore za podsticanje tradicionalnih metoda učenja.
Vlada Švedske priznala je da brzo napuštanje štampanih udžbenika je bila greška koja je dovela do pada ključnih veština poput čitanja i pisanja.
Namera Švedske nije eliminacija digitalnih alata, već pronalaženje ravnoteže između tradicionalnih i modernih metoda obrazovanja.
Digitalni resursi će se i dalje koristiti kao dopuna učenju, ali selektivnije i strateški.
Ovaj potez odražava šire razumevanje da tehnologija, iako korisna, ne bi trebalo da zaseni osnovne obrazovne prakse.
Švedsko iskustvo može da posluži kao upozorenje, ali i model za druge zemlje.
Boris Milićević 