Solarni pastiri povezuju poljoprivredu i energetiku

U današnjoj nestabilnoj ekonomiji, sigurnu zaradu često možete da nađete na neočekivanim mestima – kao što je povratak tradicionalnoj ulozi pastira.

Nedavna studija u Kanadi pokazala je da moderni solarni pastiri mogu po zaradi da se takmiče i sa lekarima, višim inženjerima ili čak advokatima.

Ovi solarni pastiri su predvodnici novog tipa poljoprivrede koji se naziva agrovoltaika – spoj poljoprivrede i fotovoltaike – gde je poljoprivredna proizvodnja isprepletena sa proizvodnjom solarne energije.

Solarni pastiri, čija stada ovaca pasu ispod solarnih panela, deo su rastućeg pokreta koji kombinuje poljoprivredu i obnovljivu energiju – i pritom nudi visoke prihode.

Agrovoltaika ima ogroman potencijal da istovremeno reši mnoge naše klimatske i energetske probleme.

Procenjuje se da oko jedne četvrtine do trećine ukupnih potreba Kanade za električnom energijom bi moglo da se zadovolji korišćenjem samo jednog procenta poljoprivrednog zemljišta za agrovoltaiku.

Uz nešto veći procenat mogla bi da se u potpunosti eliminiše potreba Kanade za fosilnim gorivima.

Agrovoltaika koristi zemljište daleko efikasnije od obične poljoprivrede.

Ona ne samo da proizvodi čistu energiju, već i povećava poljoprivredni prinos, dajući više hrane od tradicionalnih metoda poljoprivrede.

Poslovni modeli za solarne pastire

Istraživanje je procenilo profitabilnost modela poslovanja sa ispašom ovaca i uzgojem jagnjadi u Ontariju koristeći studije slučaja dva modela obima poslovanja – mali solarni projekti (200 kilovata) i veliki solarni projekti (465 megavata).

Takođe, proverene su dve vrste poslovnih modela solarnih pastira: uzgoj ovaca za reprodukciju na farmi i kupovina jagnjadi na aukciji svake godine.

Za svaki model, tokovi prihoda, troškovi i investicije su istraženi korišćenjem analiza osetljivosti.

Svi rezultati su pokazali ogromnu dobit.

Uprkos razlikama u operativnim pristupima, marže zarade pre kamata, poreza, depresijacije i amortizacije bile su veće od uobičajenih vrednosti u poljoprivrednoj proizvodnji zbog povećanog i pouzdanog izvora prihoda od usluga ispaše.

Povrat investicija za model uzgoja kretao se od 16 do 31 posto, dok se model aukcije kretao od 22 do 43 posto za identične scenarije.

S obzirom na ove rezultate, sve postojeće solarne farme trebalo bi da imaju ovce koje „kose“ travu.

Ovaj pristup bi povećao lokalnu proizvodnju ovaca, a istovremeno smanjio troškove potrošača.

Svi imaju koristi

Agrovoltaika zasnovana na ovcama je posebno dobar sistem u kome svaki učesnik ima koristi, od životinja i farmera do lokalne zajednice i životne sredine.

Solarni paneli prave hlad ovcama u toplim danima, dok ograde oko solarnih farmi ih štite od predatora.

Trava u senci solarnih panela takođe raste brže od nezasenjene, tako da ima više hrane za ovce, a samim time i za ljude.

Prednosti se protežu i na proizvodnju energije.

Elektromreža dobija više solarne energije, koja je najjeftinija električna energija u istoriji, jer ovce koje pasu održavaju solarne panele čistim od korova.

Vlasnici solarnih farmi i investitori štede novac na upravljanju vegetacijom izbegavajući rizike od košenja (koje može oštetiti panele letećim ostacima).

Takođe, smanjuju se troškovi i ekološke štete od herbicida.

Solarni pastiri zarađuju više novca od tradicionalnih pastira iz tri glavna razloga.

Pastiri u Kanadi prosečno zarađuju 58.000 dolara godišnje, dok solarni pastiri mogu očekivati da zarade dva do tri puta više.

Solarni pastiri imaju koristi od bujnije trave za svoje ovce i ne moraju da iznajmljuju pašnjak.

Što je najvažnije, zarađuju bonus za upravljanje vegetacijom solarne farme, koji dolazi iz ugovora sa njenim vlasnicima.

Prednosti solarnog pastirstva prelivaju se i na lokalne zajednice, jer solarne farme generišu značajne poreske prihode, koji mogu često u potpunosti da finansiraju neke lokalne potrebe.

Stanovnici takođe dobijaju pristup lokalno proizvedenom jagnjećem i ovčijem mesu.

Dobitak za lokalnu zajednicu su i nova radna mesta, koja umeju da budu visoko plaćena.

Postoje i prednosti sa ekološke tačke gledišta.

Ranija studija pokazala je da su solarni pašnjaci za ovce bili dvostruko efikasniji u korišćenju zemljišta od održavanja odvojenih sistema za solarnu energiju i ispašu ovaca.

Oni su takođe nadmašili konvencionalni uzgoj ovaca i sisteme električne mreže za 280 do 894 posto.

Komplikacije koje treba uzeti u obzir

Solarna ispaša ovaca može da izgleda kao laka pobeda, ali ona sigurno nije lak posao.

Ovce treba redovno premeštati da bi se efikasno kontrolisala vegetacija na solarnoj farmi, što zahteva pomeranje i ograda i samih stada.

Profit od solarne ispaše ovaca takođe može da se istopi ako ovce napadnu predatori, među kojima su vukovi, kojoti, psi lutalice, risovi, medvedi, pa čak i orlovi.

Priroda je opremila ovce pravougaonim zenicama koje im omogućavaju da vide gotovo sve oko sebe dok pasu, ali to nije dovoljna zaštita.

Pored toga, neki predstavnici solarne industrije zabrinuti su zbog potencijalno složenog postavljanja velikih projekata.

Ovcama je potrebna voda za piće, na primer, i svi koji razmišljaju unapred kada razvijaju projekte instaliraju izvore vode za ovce na solarnim farmama.

Drugi su promenili svoju mešavinu semena trave kako bi obezbedili više hranljivih materija za ovce.

Većina farmi ovaca, međutim, nema dovoljno kvalitetnu travu i vodu na licu mesta.

Voda se može dovoziti kamionima, ali to komplikuje čitav posao.

Sve u svemu, dovođenje stotina ovaca je komplikovanije od konvencionalnog košenja.

U nekim regionima, solarne farme ovaca uključuju dodatnu vrednost proizvodnje vune.

Međutim, neka tržišta su premala da bi dostigla dovoljno profitabilan obim proizvodnje, a vrednost vune se gubi.

Pored toga, premda je emisija ugljenika po kilogramu ovčetine mnogo manja od govedine, voće i povrće su i dalje daleko efikasniji.

Iako su solarne ovce zelene, agrovoltaika na biljnoj bazi daleko efikasnije koristi zemljište.

Razvoj agrovoltaike

Agrovoltaika nije ograničena na ovce i donosi korist u gajenju drugih životinja i stoke.

Primer su zečevi uzgajani na solarnim farmama u Teksasu.

Ne samo da se sistem pokazao ekološki korisnim, već solarni paneli štite zečeve od predatora kao što su jastrebovi i orlovi.

Rančeri u Alberti u Kanadi trenutno eksperimentišu sa svinjama, a ima i farmi koje eksperimentišu sa kravama.

Sve je ovo obećavajuće, ali postoje i druge mogućnosti.

Agrovoltaika može da se primeni na mnoge useve, kao što su brokoli, kukuruz, zelena salata, krompir, spanać, paradajz, pa čak i pšenica.

Tako se otvaraja širok spektar mogućnosti za poljoprivredu i obnovljivu energiju.

Kanada je na samom početku otkrivanja mogućnosti agrovoltaike, ali rani rezultati ukazuju na njenu svetlu budućnost.