Da li ćemo probleme gladi i klimatskih promena rešiti tako što ćemo od ugljen-dioksida (CO2) i struje da proizvodimo hranu?
Nova studija otkrila je inovativnu metodu za pretvaranje CO2 i električne energije u jednoćelijske proteine (SCP).
Ovaj revolucionarni bioproces obećava ne samo prehrambenu bezbednost, već i rešavanje ekoloških izazova emisije gasova staklene bašte.
Sistem sa dva reaktora za efikasnu proizvodnju proteina
Studija istraživača sa Univerziteta Šian Đaotong i Instituta za industrijsku biotehnologiju Tianđin Kineske akademije nauka, koristi naprednu biotehnologiju za revolucionarno unapređenje proizvodnje proteina.
Ključ ovog novog bioprocesa je stvaranje sistema sa dva reaktora koji integriše anaerobne i aerobne procese.
U prvoj fazi, mikrobna elektrosinteza (MES) se koristi za pretvaranje CO2 u acetat, esencijalni međuproizvod.
Ovaj acetat se zatim unosi u drugi reaktor, gde aerobne bakterije iz roda Alcaligenes proizvode SCP.
Sistem se pokazao kao veoma efikasan, dajući 17,4 g/L suve težine ćelija, što predstavlja odlično korišćenje resursa.
Jedna od istaknutih karakteristika ovog SCP je njegova impresivna koncentracija proteina od 74%, što značajno prevazilazi konvencionalne izvore proteina kao što su riblje brašno i soja.
Ovaj visokokvalitetni protein može da se koristi kao dodatak u stočnoj hrani, poboljšavajući zdravlje i produktivnost stoke.
Pored toga, potencijal za ljudsku ishranu dodatno proširuje uticaj ovog istraživanja, nudeći alternativni izvor proteina.
Korist za životnu sredinu i budućnost prehrambene bezbednosti
Ovaj bioproces donosi brojne ekološke prednosti.
Tradicionalne metode proizvodnje proteina često zahtevaju podešavanje pH vrednosti i stvaraju otpadne vode, što je skupo i štetno po životnu sredinu.
Nasuprot tome, novi sistem minimizira ove probleme.
Ovo ne samo da čini sistem održivijim, već i pokazuje kako se proizvodnja hrane može učiniti ekološki prihvatljivijom.
Šire implikacije ovog istraživanja su duboke.
Kako globalna potražnja za hranom raste, posebno u kontekstu klimatskih promena, sposobnost pretvaranja CO2 – glavnog gasa staklene bašte – u vredan resurs za čovečanstvo je ključna.
Ovaj bioproces pruža mogućnost da se atmosferski ugljenik reciklira u visokokvalitetne proteine, pružajući održivo rešenje za glad u svetu i promovišući odgovorno upravljanje životnom sredinom.
Protein proizveden ovom metodom bogat je esencijalnim aminokiselinama, što ga čini veoma hranljivim i za životinje i za ljude.
Kako interesovanje za održivu ishranu raste širom sveta, ovo istraživanje pokazuje kako se neiskorišćeni resursi – kao što je CO2 – mogu pretvoriti u vitalne izvore hrane.
Ova promena ne samo da se bavi klimatskim izazovima, već i redefiniše način na koji posmatramo i koristimo biomasu u proizvodnji hrane.
Unapređenje kružne ekonomije ugljenika
Autori studije naglašavaju potencijal ovog bioprocesa da pokrene kružnu ekonomiju ugljenika.
Umesto da se fokusira isključivo na smanjenje emisije CO2, ova metoda pretvara ugljen-dioksid u korisne resurse, čineći ga sastavnim delom održivih sistema ishrane.
Dok društva rade na dugoročnoj sigurnosti hrane, ovaj bioproces bi mogao da postane osnovna tehnologija za postizanje ovih ciljeva.
Ovaj inovativni pristup je u skladu i sa Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDG).
Boris Milićević 