Revolucionarka, partizanka i narodni heroj Sofija Sonja Marinković rođena je u Striježevici kod Požege 3. aprila 1916.
Streljana je u Bagljašu kod Zrenjanina 31. jula 1941.
Sonji je prilikom rođenja bio iščašen levi kuk, a kako je to bilo primećeno kasno, do kraja života je hramala na levu nogu.
Poreklom je iz svešteničke porodice. U Somboru i Novom Sadu je završila osnovnu školu i gimnaziju.
Tokom studija na Poljoprivredno-šumarskom fakultetu u Zemunu, priključila se studentskom revolucionarnom pokretu.
Juna 1935. učestvovala je u studentskim demonstracijama. Zato se našla među 20 studenata koji su bili kažnjeni isključivanjem sa fakulteta.
Sledeće godine je primljena u tada ilegalni Savez komunističke omladine. Tri godine kasnije u Кomunističku partiju.
Borila se i za ravnopravnost žena, gradeći ženske sekcije pri sindikatima i kao predsednica omladinske sekcije Ženskog pokreta u Novom Sadu.
Sonja je prvi put uhapšena 1939. u Beogradu, tokom demonstracija podrške Čehoslovačkoj. Ubrzo je puštena na slobodu.
Sledeće hapšenje bilo je aprila 1940. Islednici u novosadskoj policiji su teško mučili Sonju i slomili joj nekoliko prstiju. Vešali su je naglavačke i provlačili štap između vezanih ruku i nogu. Nakon toga su je vukli po zemlji, kotrljali i batinali po tabanima i celom telu. Uspela je da izdrži sva mučenja i da ne oda nikoga od drugova.
Ponovo je uhapšena krajem 1940. Zadržana je u pritvoru nekoliko meseci i puštena tek nakon vojnog puča 27. marta 1941.
Nakon okupacije, prešla je u Zrenjanin. Tu je radila na političkim i vojnim pripremama za ustanak. Sredinom jula 1941. partija je šalje u Beograd.
Dok je 14. jula u Pančevu, na dunavskoj skeli, čekala brod za Beograd, jedan policijski agent je prepoznao po hromoj nozi i uhapsio. Tokom istrage okupatori u Pančevu i Velikom Bečkereku su je strašno mučili. Ali, opet, nije nikog odala.
Streljana je 31. jula 1941. na napuštenom groblju na Bagljašu, u grupi od 90 rodoljuba.
Pri izvođenju na streljanje njene grupe svi su gledali ka vojnicima. Iza leđa im je bila grobnica sa već ubijenim žrtvama. Oficir koji je komandovao streljanjem, naredio je Sonji da okrene leđa streljačkom stroju. Ona je to odbila vičući: „Pucajte, ovo su komunističke grudi! Nas možete pobiti, ali znajte da za nama idu milioni ljudi!“
Tu je sada Spomenik žrtvama fašističkog terora. Na spomen-ploči istaknuto je Sonjino ime.
Ona je i među imenima 112 poginulih studenata Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu na spomen-ploči u holu zgrade.
Njene spomen-biste nalaze se i ispred osnovnih škola u Zrenjaninu, Novom Sadu i Zemunu, nazvanih po njoj.
Ime Sonje Marinković nosi i osnovna škola u Subotici, Poljoprivredna škola sa domom učenika u Požarevcu i Akademsko kulturno-umetničko društvo Univerziteta u Novom Sadu.
Danas njeno ime nose ulice u 48 naselja širom Vojvodine, kao i u Beogradu, Кragujevcu i Lazarevcu.
Drugarici Marinković je posthumno dodeljen orden narodnog heroja 25. oktobra 1943.
Boris Milićević 