Odem ti ja noćas u Musk Machine gay klub i u nekom trenutku prilazi mi naočit mladić i pravi kontakt očima. Ja znam da ga od nekud znam, ali već je previše ljudi prošlo kroz moj život, godine gaze, premotavam u glavi…
I on mi pruži ruku, predstavi se, kaže ja sam iz Beograd prajda, naravno krenu odmah kritike… I izlaganje iz dva dela, koje je prekinuto odlaskom u WC, dobije poentu u tome kako ja ništa ne činim za LGBT zajednicu.
OK, svako ima pravo na svoje mišljenje, ali ja ću ovo moje gostovanje iz decembra 2008. godine ovde da okačim čisto da skrenem pažnju da kad su junoše kao taj mladić sedele na noši ili možda još uvek bile u pelenama, neki ljudi su krvarili gaće da bi ih oni sada mogli prozivati.
Što se tiče mog doprinosa LGBT zajednici biću dovoljno uobražen da kažem da sama moja egzistencija je više nego dovoljan doprinos, a nekad se prevarim pa pomognem nekim ljudima, organizacijama, itd. Ili bar pokušam.
Naravno, politički nepismenim ljudima koji neuspešno pokušavaju da ponište prošlost, jer su ubeđeni da ona od njih počinje, najčešće ne pomažem.
Boris Milićević 