Tematski društveni dijalog o istopolnim zajednicama

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je danas da je Predlog nacrta zakona o istopolnim zajednicama pokazatelj da Srbija razume kulturu ljudskih prava i da se „penje na lestvici društava“ koja ta prava i poštuju.

„Ovaj predlog treba da izbriše diskriminaciju LGBT osoba i omogući im da žive u zajednici sa uređenim međuljudskim pravima i obavezama kao i svi drugi ljudi“, kazala je Čomić u Palati Srbija i dodala da će donošenjem tog zakona Srbija biti 50. zemlja u svetu koja će takva prava poštovati.

Predlog nacrta zakona o istopolnim zajednicma je nastao zalaganjem civilnog društva u Srbiji koje želi da „gradi kulturu ljudskih prava, kompromisa i kulturu dijaloga“, dodala je ona.

Srbija tim predlogom pokazuje privrženost članstvu u Savetu Evrope i pokazuje samostalnost i odluke o tome da ljudska prava jednako budu primenjena na sve građane Srbije.

Čomić je rekla da će sve o čemu se danas bude govorilo na tematskom društvenom dijalogu posvećenom ovoj temi, biti u preporukama u radnim grupama u martu ili u javnim raspravama.

Ministarka je zahvalila poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković, jer je njena institucija unela u javni dijalog temu o istopolnim zajedicama kao obavezu Saveta Evrope.

Na pitanje da li će pripadnici LGBT zajednice imati ista prava budući da se koristi termin istopolna zajednica, a ne brak, Čomić je kazala da je zakon koji će biti donet pre svega „ljudskopravaški“ zakonski akt.

„Nije brak, nema usvajanja dece, to je ljudskopravaški zakon, to je istopolna zajednica i zakon koji uređuje međusobna prava i obaveze. Ništa više i ništa manje od toga“, rekla je Čomić.

Na konstataciju da se u Skupštini neretko čuju homofobične izjave i pitanje kako u tom kontekstu očekuje da će zakon biti usvojen, Čomić je kazala da je dijalog jedini mehanizam da se razgovara o razlozima zašto neko smatra da ljudi, zato što imaju lično svojstvo i volju da žive u istopolnoj zajednici, ne mogu da imaju prava kao svi drugi.

„Ne verujem da postoji dovoljno dobar argument za to, ali verujem u dobrobit sumnje na koji smo svi obavezni, da čujemo svačiji argument“, rekla je ministarka.

Izrazila je nadu da će razmena argumenata, kao i predlozi, ideje i kritike doprineti da se donese najbolji zakon.

„Rasprava će trajati u okviru planskog zakonskog sistema i po zahtevu i potrebi svih zainteresovanih, jer želimo da ovaj zakon predložimo Skupštini Srbije kao tekst koji će uključiti ideje, opaske, predloge svih zainteresovanih u našoj zemlji. To treba da bude model za svaki budući zakon“, naglasila je Čomić.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je kazala da iako je poslednjih godina i u EU postignut napredak u pogledu ravnopravnosti LGBT osoba, diskriminacija tih osoba i dalje prisutna.

Ona je kazala da 43 odsto LGBT osoba u EU oseća se diskriminisano, dok je kriza sa pandemijom kovid-19 pogoršala njihovu situaciju.

„To je bio jedan od razloga što je Evropska komisija u novembru 2019.godine donela Strategiju koja se odnosi na jednakost LGBT osoba 2020-2025 koja se zasniva na aktivnostima u cilju povećanja ravnopravnosti te zajednice“, rekla je Janković.

Govoreći o nivou homofobije u Srbiji, poverenica je rekla da 17 odsto ispitanika ne želi pripadnike LGBT populacije u državi, 23 odsto ispitanika u prošlogodišnjem istraživanju javnog mnjenja ne bi želelo LGBT osobe za komšije ili za saradnike na poslu, a čak polovina ne bi želela LGBT osobu za vaspitače svoje dece.

Podsetila je da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kroz preporuke za unapređenje ravnopravnosti, u svojim izveštajima, više puta ukazivao na potrebu za donošenjem propisa kojima se omogućava registracija istopolnih parova i regulišu dejstva, pravne posledice i način prestanka registrovanih partnerstava.

Ona je rekla da jedna od preporuka se odnosi na potrebnom posebnom obraćanju pažnje odgovornom izveštavanju koje ne sme da karakteriše govor mržnje, senzacionalizam, seksizam, mizoginija, diskriminatorni stavovi i uvredljivo izveštavanje koji je najčešće usmeren na žene i pripadnike LGBT populacije. Janković je dodala da pripadnici LGBT populacije najčešće podnose pritužbe zbog diskriminacije u javnoj sferi, gde su izloženi neprimerenom govoru mržnje, a neretko i nasilju, kao i da se češće obraćaju organizaciji koje se bave ljudskim pravima.

„To govori da žrtve nisu dovoljno ohrabrene da same podnose pritužbe, jer se plaše osude javnosti i okoline. U tom smislu pozdravljam ovakav način rada i ističem važnost rada organizacije civilnog društva koje se bave temom“, rekla je je Janković.

Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Fransoaz Žakob ocenila je da je to što se dijalog vodi na najvišim instancama korak napred ka većoj jednakosti članova LGBT zajednice kojoj je, kako kaže, još uvek osporeno pravo na zajednički život i porodicu.

Žakob je navela da se LGBT zajednica u Srbiji suočava sa velikim izazovima, diskrimanacijom i nasiljem i da više od 50 građana naše zemlje smatra da je ta zajednica najviše diskriminisana grupa.

„Podržaćemo ministarstvo, čitavu zajednicu i institucije da ostvaruju partnerstva za ravnopravnost i da se usvoji ovaj ambiciozan pravni tekst u skladu sa međunarodnim standardima i vrednostima EU. Danas smo tu podržimo zajedničke vrednosti svih nas“, rekla je Žakob.

Zamenica šefa misije Saveta Evrope u Srbiji Nadia Ćuk istakla je da je princip zabrane diskriminacije osnovni princip Saveta Evrope ukazujući da su LGBT osobe češće meta diskriminacije na osnovu njihove stvarne ili percipirane seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

Naglasila je da će usvajanjem Zakona o istopolnim zajednicama srpske vlasti pokazati definitivnu posvećenost rešavanju različitoj izazova sa kojima se suočavaju LGBT osobe u Srbiji.

„Savet Evrope je spreman da pomogne Ministarstvu da se obezbedi da taj zakon, kao i celokupno zakonodavstvo o ravnopravnosti, budu potpuno u skladu sa evropskim standardima i da podrži regulatorna tela, institucije i civilno društvo u Srbiji kroz saradnju u unapređenju zaštiti ljudskih prava“, rekla je Ćuk.

Šef političke sekcije delegacije EU u Srbiji Dirk Loren pohvalio je napore ministarstva na uvođenju društvenog dijaloga ističući da se širom sveta seksualna orijentiacija i dalje zloupotrebljava kao izgovor za kršenje osnovnih ljudskih prava.

On je naveo da Izveštaj Povrenice za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana pokazuju da LGBT osobe pripadaju grupi najugroženijih i da su izložene diskriminaciji na svakodnevnoj osnovi.

Istakao je pozitivne korake koji su preduzeti, navodeći da su izmenjeni udžbenici, donet Zakon o matičnoj knjizi rođenih gde se unose promene pola, da se organizuju Parade ponosa…

„Izrada Zakona o istopolnim zajednicama je jedan od neispunjenih kriterijuma iz prethodnog Akcionog plana za borbu protiv diskriminacije i drago nam je što se preduzimaju aktivnosti u pripremi tog zakona i EU će to podržati“, rekao je Loren.

Pripadnici LGBT zajednice često žive sa osudama, odbacivanjem, nasiljem. To što osobe istog pola nisu zvanično priznate kao par dadatni je probelem – na primer kada odvedu partnera u bolnicu.

„Na pitanje da li je ona njoj neki rod, ona se izjasnila da je njena partnerka, samim tim joj je pristup bio zabranjen. Posledice ove zabrane jesu da je osoba u nesvesti bila pogrešeno dijagnostikovna i da je primila neadekvatno lečenje. Treći par je morao da se seli jer svaki put kad bi stanodavci shvatili da su gej par odmah bi dobijali otkaz zakupa, a one kao par nisu mogli da apliciraju kod banke za stambeni kredit da bi rešili svoje stambeno pitanje“, navodi primere Marjana D. Majstorović iz Centra za prava LGBT osoba „Geten“.

Regionalna direktorka IKEA za Jugoistočnnu Evropu Sara del Fabro govorila je o svom ličnom iskustvu života sa svojom suprugom u Srbiji.

„Ja sam Sara i iz Italije sam. Ja sam ćerka, prijateljica, koleginica i supruga. Da, ja sam supruga jedne predivne žene koja i dalje živi u Italiji“, rekla je del Fabro.

„Da su stvari drugačije ona bi sigurno bila ovde, sa mnom, kao moja porodica, a ne bi se pretvarala da je turista na svakih šest meseci. Ona bi svakog dana išla sa mnom na Kalenić pijacu, pila kafu u Skadarliji, šetala kraj Save, išle bismo na Frušku Goru i Kopaonik, istraživale lepote ove neverovatno lepe zemlje, a Srbija to jeste. Nažalost naš brak nije priznat u Srbiji“, rekla je ona.

„Postojeći međunarodni standardi i standardi ljudskih prava Saveta Evrope stvaraju obaveze za našu zemlju da istopolne zajednice uključi u svoj pravni okvir“, ističe pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava Vuk Raičević.

U prvom tematskom društvenom dijalogu o Nacrtu zakona o istopolnim zajednicama učestvovali su Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Fransoaz Žakob, predstavnici misije Saveta Evrope u Srbiji, delegacije EU u Srbiji, LGBT udruženja, predstavnici akademske zajednice, kao i privrede.

Једно мишљење на „Tematski društveni dijalog o istopolnim zajednicama

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.