Društveni dijalog o razvoju obrazovanja i vaspitanja u Srbiji do 2030.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić kazala je da je ta Strategija posebno posvećena deci koja će u školu krenuti tek 2030. godine i kasnije.

Čomić je rekla da „nema razvoja za većinu, ako u dijalogu nismo razumeli šta kao razvoj našeg društva vide pripadnici nacionalnih manjina“.

„Poverenje se gradi tako što sasvim jasno u otvorenom razgovoru razumemo šta su želje, percepcije, planovi, vizije onih koji predstavljaju interese nacionalnih manjina, a šta želje, planovi, perceopcije, vizije, ali i realne mogućnosti zasnovane na novcu i drugim planovima, koje je Ministarstvo prosvete, kao alat razvoja Srbije, spremno da učini“, rekla je Čomić.

Ona je navela da istekom strategije o kojoj se danas razgovara poćiće u prvi razred deca koja danas nisu u planu, a deca koja će završiti srednju školu danas su peti razred.

„Za njih radimo danas. Nije ovde samo reč kakav kavalitet obrazovanja treba da imaju nacionalne manjine, ovde je reč o našem zajedničkom razvoju. Nema razvoja za većinu ako u dijalogu nismo razumeli šta to kao razvoj našeg društva vide pripadnici nacionalnih manjina“, istakla je ona.

Podseća da razvoj jednog društva počinje kada ljudi počinju da sade drveće, a znaju da u hladu tog drveća neće uživati.

Ministar prosvete Branko Ružić podsetio je na današnjem skupu u Palati Srbije da je Ministarstvo primenilo poseban operativni plan za realizaciju nastave na jezicima nacionalnih manjina na daljinu.

Za „obezbeđivanje što većeg broja i digitalnih resursa“ Ministarstvu su podršku pružili Nacionalni saveti nacionalnih manjina – Radio-Televizija Vojvodine (RTV), Radio-Televizija Srbije (RTS) i manjinski mediji, rekao je on.

„U toku vanrednog stanja učestvovalo je 339 nastavnika koji predaju na jednom od osam jezika nacionalnih manjina, koji su pripremili 3.310 obrazovnih sadržaja“, naveo je Ružić.

Izneo je i da je tokom prvog polugodišta tekuće školske 2020/21. godine pripremljeno 2.912 časova za maternji jezik i književnost i druge predmete za osnovne i srednje škole – na albanskom, slovačkom, mađarskom, bosanskom, bugarskom, rumunskom i rusinskom.

Ružić je ukazao da se nastava za đake nacionalnih manjina obavlja kroz tri modaliteta.

Prvi modalitet je celokupno obrazovanje na srpskom uz mogućnost pohađanja izbornog predmeta, programa maternji jezik i govor sa elementima kulture nacionalnih manjina.

Drugi modalitet je celokupno obrazovanje na jednom od osam jezika nacionalnih manjina – albanske, bošnjačke, bugarske, mađarske, rumunske, rusinske, slovačke, hrvatske.

Treći modalitet je dvojezično obrazovanje na srpskom jeziku i jeziku nacionalne manjine.

On je rekao da Filozofski fakultet u Novom Sadu od osnivanja realizuje studijske programe na jezicima nacionalnih manjina, a Univerzitet u Beogradu za jezike koji su manjinski albanski, bugarski, makedonski, nemački, rumunski, slovenački.

Kako kaže Strategija razvoja obrazovanja predvidela je dalje unapređivanje obrazovanja nastavnika na maternjem jeziku putem akreditacije studijskih programa na fakultetima za obrazovanje nastavnika na jeziku nacionalne manjine, razvijanje studijskih programa za srpski kao nematernji jezik i srpski kao strani jezik.

Ružić je prošlog ponedeljka, 8. marta, na javnoj raspravi predstavio ključne novine Predloga strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Srbiji do 2030, istakavši „podučavanje učenika zasnovano na kompetencijama ulaganja u njihovu budućnost i budućnost ekonomije države“.

On je rekao da uvođenje državne mature ima za cilj da obezbedi veću pravednost i jednakost svih učesnika koji je stiču.

Ružić je u okviru „Strategije 2030.“ čija je svrha da se „u prvi plan strategije stavi svrha učenja i relevantnost za svakodnevni život“, najavio i unapređenje obrazovanja odraslih i priznavanje prethodnog učenja, na čemu se dosad nije dovoljno radilo.

Obezbediti veću podršku nastavi nacionalnih manjina u osnovnim i srednjim školama, ali i na fakultetima samo su neki od predloga koji su se mogli čuti na skupu.

Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta Bunjevaca, navela je da kod dve trećine svih nacionalnih saveta u Srbiji đaci pohađaju nastavu na srpskom jeziku uz izborni predmet sa elementima nacionalne kulture.

Ona je istakla da izborni predmet sa elementima nacionalne kulture ima nepovoljan položaj u osnovnoj, a još nepovoljniji u srednjoj školi, jer spada u kategoriju fakultativnih izbornih predmeta.

„To znači da đaci mogu, ali i ne moraju da ga izaberu. Taj predmet se ne ocenjuje. Treba razmisliti kako podržati takvu nastavu“, navela je ona.

Sa njom se složila i predstavnica Nacionalnog saveta Makedonaca koja je rekla da ukoliko je u strategiji predviđeno da srednja škola postaje obavezna, onda bi i predmet sa elementima nacionalne kulture trebao da bude obavezan izborni, da bude vidljiviji.

Elvira Ðekić iz Bošnjačkog nacionalnog vijeća kaže da se nastava u školama u Srbiji koje pohađaju učenici te nacionalne manjine odvija na bosanskom jeziku, a da samo u pojedinim mestima, gde nije mogla da se izvodi celokupna nastava imaju predmet nacionalni jezik sa elementima nacionalne kulture.

Ona je navela da od oko 45.000 učenika koji prate nastavu na jezicima manjina, Bošnjaci imaju veliki udeo i da oko 18.000 dece pohađa nastavu u potpunosti na bosanskom jeziku.

Napominje da problem predstavlja to što nema studijskih programa za bosanski jezik i da je inicijativa Bošnjačkog nacionalnog veća da se formira takav departman na nekom od državnih fakulteta.

Društveni dijalog o Predlogu strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Srbiji do 2030. godine održan je danas u Beogradu.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić kazala je da je ta Strategija posebno posvećena deci koja će u školu krenuti tek 2030. godine i kasnije.

Čomić je rekla da „nema razvoja za većinu, ako u dijalogu nismo razumeli šta kao razvoj našeg društva vide pripadnici nacionalnih manjina“.

„Poverenje se gradi tako što sasvim jasno u otvorenom razgovoru razumemo šta su želje, percepcije, planovi, vizije onih koji predstavljaju interese nacionalnih manjina, a šta želje, planovi, perceopcije, vizije, ali i realne mogućnosti zasnovane na novcu i drugim planovima, koje je Ministarstvo prosvete, kao alat razvoja Srbije, spremno da učini“, rekla je Čomić.

Ona je navela da istekom strategije o kojoj se danas razgovara poćiće u prvi razred deca koja danas nisu u planu, a deca koja će završiti srednju školu danas su peti razred.

„Za njih radimo danas. Nije ovde samo reč kakav kavalitet obrazovanja treba da imaju nacionalne manjine, ovde je reč o našem zajedničkom razvoju. Nema razvoja za većinu ako u dijalogu nismo razumeli šta to kao razvoj našeg društva vide pripadnici nacionalnih manjina“, istakla je ona.

Podseća da razvoj jednog društva počinje kada ljudi počinju da sade drveće, a znaju da u hladu tog drveća neće uživati.

Ministar prosvete Branko Ružić podsetio je na današnjem skupu u Palati Srbije da je Ministarstvo primenilo poseban operativni plan za realizaciju nastave na jezicima nacionalnih manjina na daljinu.

Za „obezbeđivanje što većeg broja i digitalnih resursa“ Ministarstvu su podršku pružili Nacionalni saveti nacionalnih manjina – Radio-Televizija Vojvodine (RTV), Radio-Televizija Srbije (RTS) i manjinski mediji, rekao je on.

„U toku vanrednog stanja učestvovalo je 339 nastavnika koji predaju na jednom od osam jezika nacionalnih manjina, koji su pripremili 3.310 obrazovnih sadržaja“, naveo je Ružić.

Izneo je i da je tokom prvog polugodišta tekuće školske 2020/21. godine pripremljeno 2.912 časova za maternji jezik i književnost i druge predmete za osnovne i srednje škole – na albanskom, slovačkom, mađarskom, bosanskom, bugarskom, rumunskom i rusinskom.

Ružić je ukazao da se nastava za đake nacionalnih manjina obavlja kroz tri modaliteta.

Prvi modalitet je celokupno obrazovanje na srpskom uz mogućnost pohađanja izbornog predmeta, programa maternji jezik i govor sa elementima kulture nacionalnih manjina.

Drugi modalitet je celokupno obrazovanje na jednom od osam jezika nacionalnih manjina – albanske, bošnjačke, bugarske, mađarske, rumunske, rusinske, slovačke, hrvatske.

Treći modalitet je dvojezično obrazovanje na srpskom jeziku i jeziku nacionalne manjine.

On je rekao da Filozofski fakultet u Novom Sadu od osnivanja realizuje studijske programe na jezicima nacionalnih manjina, a Univerzitet u Beogradu za jezike koji su manjinski albanski, bugarski, makedonski, nemački, rumunski, slovenački.

Kako kaže Strategija razvoja obrazovanja predvidela je dalje unapređivanje obrazovanja nastavnika na maternjem jeziku putem akreditacije studijskih programa na fakultetima za obrazovanje nastavnika na jeziku nacionalne manjine, razvijanje studijskih programa za srpski kao nematernji jezik i srpski kao strani jezik.

Ružić je prošlog ponedeljka, 8. marta, na javnoj raspravi predstavio ključne novine Predloga strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Srbiji do 2030, istakavši „podučavanje učenika zasnovano na kompetencijama ulaganja u njihovu budućnost i budućnost ekonomije države“.

On je rekao da uvođenje državne mature ima za cilj da obezbedi veću pravednost i jednakost svih učesnika koji je stiču.

Ružić je u okviru „Strategije 2030.“ čija je svrha da se „u prvi plan strategije stavi svrha učenja i relevantnost za svakodnevni život“, najavio i unapređenje obrazovanja odraslih i priznavanje prethodnog učenja, na čemu se dosad nije dovoljno radilo.

Obezbediti veću podršku nastavi nacionalnih manjina u osnovnim i srednjim školama, ali i na fakultetima samo su neki od predloga koji su se mogli čuti na skupu.

Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta Bunjevaca, navela je da kod dve trećine svih nacionalnih saveta u Srbiji đaci pohađaju nastavu na srpskom jeziku uz izborni predmet sa elementima nacionalne kulture.

Ona je istakla da izborni predmet sa elementima nacionalne kulture ima nepovoljan položaj u osnovnoj, a još nepovoljniji u srednjoj školi, jer spada u kategoriju fakultativnih izbornih predmeta.

„To znači da đaci mogu, ali i ne moraju da ga izaberu. Taj predmet se ne ocenjuje. Treba razmisliti kako podržati takvu nastavu“, navela je ona.

Sa njom se složila i predstavnica Nacionalnog saveta Makedonaca koja je rekla da ukoliko je u strategiji predviđeno da srednja škola postaje obavezna, onda bi i predmet sa elementima nacionalne kulture trebao da bude obavezan izborni, da bude vidljiviji.

Elvira Ðekić iz Bošnjačkog nacionalnog vijeća kaže da se nastava u školama u Srbiji koje pohađaju učenici te nacionalne manjine odvija na bosanskom jeziku, a da samo u pojedinim mestima, gde nije mogla da se izvodi celokupna nastava imaju predmet nacionalni jezik sa elementima nacionalne kulture.

Ona je navela da od oko 45.000 učenika koji prate nastavu na jezicima manjina, Bošnjaci imaju veliki udeo i da oko 18.000 dece pohađa nastavu u potpunosti na bosanskom jeziku.

Napominje da problem predstavlja to što nema studijskih programa za bosanski jezik i da je inicijativa Bošnjačkog nacionalnog veća da se formira takav departman na nekom od državnih fakulteta.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.