Zaštita i unapređenje prava građana u oblasti mentalnog zdravlja u Srbiji

Tematski društveni dijalog „Zaštita i unapređenje prava građana u oblasti mentalnog zdravlja u Srbiji“ koji je danas održan je prvi u nizu dijaloga koji za cilj ima da promeni negativan stav u našoj zemlji o tome šta se radi „kada ti duša pati“, ko može da pomogne i šta kao društvo možemo da uradimo, rekla je ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić.

Čomić je pre početka dijaloga istakla da je on jedinstven zbog činjenice da je organizovan na zahtev, ideju i predlog Narodne Skupštine i poslanice SPS-a Snežane Paunović, te da je resorno ministarstvo angažovalo stručnjake.

„Angažovali smo stručnjake da bismo našli sve činjenice potrebne da uvidimo stanje stvari kad je naše mentalno zdravlje u pitanju. U dijalogu učestvuju članovi kabineta predsednika Srbije, a pokušaćemo da promenimo negativan stav u Srbiji o tome šta se radi kada ti duša pati, šta se radi kada imaš depresiju, anksioznost, kada je neko nezadovoljan, frustriran, nesrećan. Ko može da pomogne i šta mi kao društvo možemo da uradimo da bi bilo besplatnih savetovališta za mentalno zdravlje, da bi bilo više solidarnosti u društvu, da bi bilo razumevanja mentalnih poremećaja kao i svih drugih poremećaja, jer mentalno zdravlje je zdravlje“, poručila je ministarka Čomić.

Zbog postojećih predrasuda, negativnih stereotipa i stigme koja gotovo po pravilu prate osobe koje se nose sa izazovima mentalnog zdravlja, veliki broj ljudi se ne usuđuje da potraži pomoć i zbog toga je, kada je reč o mentalnom zdravlju potrebna jaka saradnja između nevladinog i vladinog sektora, rekla je novinarka i pokretač inicijative „Za tebe, važno je“ An Mari Alves Čurčić.

„Iskreno se nadam da će danas započeti dijalog rezultirati konkretnim zaključcima, da će se konačno znati šta su ostvarivi ciljevi i u kojim vremenskim okvirima ti ciljevi treba da budu realizovani, te da će se konačno znati ko je za šta odgovoran. Verujem da svi zajedno kroz saradnju nevladinog i vladinog sektora možemo dati značajan doprinos u unapređenju postojećih sistema i pružiti podršku osobama koje se nose sa problemima i izazovima mentalnog zdravlja“, zaključila je Alves Čurčić.

Ona je istakla ulogu medija koji bi, kako je ocenila, mogli biti ključni saveznici u promociji brige o mentalnom zdravlju, ali je ukazala da mediji često produbljuju te probleme osoba s teškoćama time kršeći etički kodeks i druga prava ljudi.

Jedan od problema je i odsustvo odgovarajuće zakonske regulative, odnosno zastarelosta Zakona o psihološkoj delatnosti: „Otvaraju se neka savetovališta, ali nije definisano (zakonom) ko i pod kojim uslovima može da pruža tu vrstu usloge, uz koju stručnu spremu“, ukazala je Alves Ćurčić.

Direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Laza Lazarević“ Ivana Stašević Karličić kazala je da je novi Zakon o psihološkoj delatnosti „u izradi“.

Ona je naglasila i važnost preventivnog delovanja.

Predsednica Fondacije BFPE za odgovorno društvo, Sonja Liht, navela je da društvo može da opstane samo ako mu je u prvom planu opšte dobro i ako se vrati ključnim vrednostima – solidarnosti i empatiji.

„U Srbiji društvo pati od raspolućenosti, crno-belo je. Zato je odgovoran razgovor apsolutno neophodan. Ti razgovori moraju da obezbede zajednici traganje za rešenjima. Socijalni psiholozi, sociolozi, svi su potrebni za ovim stolom“, založila se Liht.

„Remzi Lani je jednom rekao da smo obavili tranziciju od represivnog u depresivno društvo. Na nama je da zajedno pokušamo da odgovorimo kako do tog zdravog društva“, zaključila je Liht i zahvalila se Balkan Trust for Democracy na podršci dijaloga.

Snežana Paunović

Poslanica SPS Snežana Paunović se zahvalila ministarki Čomić zato što je ministarstvo blagovremeno razumelo njeno poslaničko pitanje koje je posledica onoga što su svi poslanici mogli da vide najpre u svojim sredinama, a zatim i da prepoznaju kroz sve što je bilo plasirano.

„Činjenica da nas je kovid zatvorio je nekako nama koji smo socijabilan narod apriori je značila da možda postoji pretnja da ćemo se teško najpre navići na to asocijalno ponašanje, na činjenicu da moramo da budemo udaljeni i fizički jedni od drugih“, rekla je Paunović.

„Naša težnja kao poslanika je bila da i od civilnog sektora, ali i od struke, najpre čujemo šta je ono što je zakonodovna vlast u poziciji da uradi. Čuli smo ovde da postoji odsustvo zakonske regulative i ja gotovo da mogu da tvrdim da u ovom trenutku Skupština Srbije apsolutno nema na čekanju ni jedno zakonsko rešenje, ali da se nadamo da će sva ta zakonska rešenja, koja bi mogla da budu smetnja na putu rešenja ovakvih problema, brzo doći u plenum i da ćemo u zakonskom roku i razmatrati i aktivno učestvovati u unapređenju, ali i pomoći da zakonska regulativa ne bude nikakva smetnja“, naglasila je poslanica SPS.

Marija Milenković iz organizacije „Krug“ kaže da imamo alarmantnu situaciju kada je mentalno zdravlje u pitanju. „Ne radimo dovoljno na tome. Zdravstveni sistem u ovoj zoni je preopterećen, pa je zato potrebno pružiti edukaciju stručnjacima (pomagačima) u oblasti psihoterapijskih i psiholoških usluga“, rekla je Milenković.

„Svaki treći građanin je imao potrebu za nekom vrstom pomoći – a zdrav pojedinac jeste temelj zdravog društva. Moramo raditi i sa medijima – snimci zlostavljanja ne doprinose ničemu. Osnaživanje žena, žrtava mora pratiti saradnja sa medijima“, naglasila je ona.

Slavica Đukić Dejanović rekla je da je postojala epidemija mentalnog oboljevanja tokom pandemije koja je bila „tiha“.

Kako ćemo dopreti do tog otuđenog pojedinca, običnog čoveka koji se u ovoj panici oko „četvrtog talasa“ pita kome da se obrati? Depresija je prolazna – znanje o tome imaju timovi, ljudi koji su prošli COVID i videli efekte koje ima po mentalno zdravlje svih koji su nekoga izgubili ili se plašili da će izgubiti.

Ona je nabrojala četiri kategorije lica kojima je u kontekstu pandemije trebala pomoć: ko je nekoga izgubio, ko je od korone bolovao, ko se plaši od gubitka posla i zdravstveni radnici.

Irena Stojadinović iz Mreže psihosocijalnih inovacija naglasila je da dostupnost usluga ranjivim kategorijama je bila ograničena i pre pandemije, a tokom nje je prekinuta.

„Zaštita mentalnog zdravlja mladih praktično ne postoji u našoj zemlji. Prekinuto je hitno bolničko lečenje onih mladih koji su u riziku od suicida“, upozorila je ona.

Narodni poslanik Socijalističke partije Srbije Radovan Arežina, inače iz Kladova, podsetio je da se ne smeju zaboraviti male sredine.

Na dijalogu je dogovoren sastanak između mreže nevladinih organizacija koje pružaju podršku i predstavnika klinike „Laza Lazarević“, odnosno centara za mentalno zdravlje.

Poziv na saradnju upućen je kako Ministarstvu tako i klinici iz organizacije „Srce“ koja 30 godina volonterski pruža pomoć licima u riziku od suicida.

Zaključeno je da ministarstvo kulture ima prostor da pomogne aktivnosti koje se tiču mentalnog zdravlja, posebno što počinje sa radom radna grupa za izmene Zakona o javnom informisanju i medijima, pa se može iskoristiti javna rasprava o nacrtu.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog će u drugom krugu obilaska upravnih okruga, koji počinje 1. oktobra, kroz dogovor o konceptima razvoja Srbije, u sve sastanke uvrstiti i mentalno zdravlje kao ljudsko pravo. Svi su u obavezi da slušaju civilno društvo, pošto nismo ovde da se sviđamo jedni drugima, rekla je ministarka Čomić u zaključnoj reči.

Njena druga poruka je bila da je ministarstvo alat svima. „Svaki pametan službenik će zvati civilno društvo, to je jedna lekovita stvar. Podržaćemo svaki predlog da se razgovara o Zakonu o psihološkoj delatnosti“, rekla je ona.

Obavezujuća postupanja

Učesnici društvenog dijaloga usaglasili su sledeća obavezujuća postupanja:

  • Doneti novi zakon kojim se regulišu uslovi za obavljanje psihološke delatnosti (postojeći je uopšten i ne reguliše sve oblasti psihološke delatnosti);
  • Jedinstveni registar pojedinaca, strukovnih organizacija, institucija i privatnih organizacija koje se bave očuvanjem i unapređenjem mentalnog zdravlja;
  • Formiranje centara, savetovališta, za preventivnu zaštitu, unapređenje mentalnog zdravlja i pružanja psiloško-socijalnih usluga na lokalnom nivou (nezavisno od zdravstvenih centara);
  • Preporuka da medijsko izveštavanje bude u skladu sa zaštitom ličnosti žrtava kao i destigmatizacija korisnika psihološko-socijalnih usluga (kroz stručne, eduktivne sadržaje približiti i ohrabriti pojednice za korišćenje usluga);
  • Uvesti obaveznu edukaciju stručnjaka u obrazovanju, vaspitanju i adekvatnom usmeravanju dece u riziku, a u vezi sa mentalnim zdravljem;
  • Uvesti obaveznu edukaciju o mentalnom zdravlju i prepoznavanju mentalnih smetnji u primarnoj zdravstvenoj zaštiti;
  • Edukacija za pomagače (jedinstvena edukacija za stručnjake,pružaoce pomoći u oblasti mentalnog zdravlja);
  • Sprovođenje kontinuirane primarne prevencije na svim nivoima i uzrastima radi podizanja svesti kod građana Republike Srbije o značaju i uticaju mentalnog zdravlja na ukupan zdravstveni status i kvalitet života (najpre kroz informisanje i edukaciju iz oblasti mentalne higijene počev od najmlađih uzrasta);
  • Uspostaviti veću saradnju resornih Ministarstava i nevladinih organizacija iz oblasti unapređenja mentalnog zdravlja;
  • Vratiti u obrazovni sistem formalno obrazovanje u oblasti mentalnog zdravlja;
  • Uvažavajući stav učesnika današnjeg dijaloga, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nastaviće sa organizovanjem dijaloga na temu mentalnog zdravlja.

Snimak društvenog dijaloga možete pogledati OVDE.

Једно мишљење на „Zaštita i unapređenje prava građana u oblasti mentalnog zdravlja u Srbiji

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.